Skorašnje gostovanje Saše Borojevića sa Anom Brnabić na Pinku,  izazvalo je pravu lavinu u srpskim medijima.

Pojedini mediji krenuli su u hajku protiv ovog čoveka. Ipak, simptomatično je da su to isključivo takozvani „demokratski“ ili „prozapadni“ mediji.

Kako god bilo gospodinu Borojeviću se ne može osporiti da je prava riznica informacija. Zbog toga, naša redakcija je kontaktirala Sašu Borojevića, a on je na naše veliko zadovoljstvo odradio jedan zanimljiv intervju sa nama.

Pre svega, hvala što govorite za naš sajt. Pa da krenemo sa pitanjima.

Kada ste počeli da se pojavljujete u javnosti o Vama se govorilo kao o teoretičaru zavere. To je pravilo kada „centri“ žele da diskredituju nekoga ko pokušava da prenese istinu. Danas je situacija potpuno drugačija. Kako Vam se sviđa današnja reakcija javnosti i generalno srpskog naroda?

-Pre svega hvala na pozivu i izvinjavam se za ovo vreme u kome nismo uspeli da uklopimo ovaj intervju.

Evo za početak jedna sveža statistika i informacija. U „teoriju zavere“, po poslednjem istraživanju IPSOS-a, veruje 51,5 posto ljudi. Taj procenat govori o tome kako „teorija zavere“ nije više adekvatan naziv. Sada je adekvatan naziv „analitičar zavere“, jer kad neko želi nešto da razotkrije mora da ima dobar izvor informacija i da sa tom informacijom izađe u javnost, a kada izađe u javnost analitičar mora da bude spreman na diskreditaciju, ponižavanje, pa čak i informativni razgovor u policiji. što se meni dva puta dešavalo. U tim razgovorima organi vam traže dokumentaciju odakle izvlačite svoje tvrdnje, a ja sam svaki put iznosio validnu dokumentaciju i dokazivao istinitost svojih tvrdnji.

 Tako da, iskreno da Vam kažem, razlog zašto ja ovo radim, zašto sam sam ušao iz jedne zone komfora u zonu rizika, je taj što smatram da imam misiju da ukažem ljudima da svako ko ima neku proverenu informaciju treba da je podeli. Da li to bilo iz zdravstva, bezbednosti ili neke druge oblasti, nebitno je. Na taj način oni koji slušaju vaše informacije u vama vide određeni spas i opoziciju. S druge strane u toj mojoj misiji govorim da ne treba verovati ni meni i da svaku i svačiju informaciju treba proveriti, a ja samo dajem smernicu i putokaz. Na vama je da odlučite da li vam je ta informacija od pomoći i da li samo potvrđuje vaše mišljenje.

Srbija je zemlja koja je devedesetih godina prva rekla „Ne“, globalnom totalitarizmu. Da li mislite da zbog toga imamo dovoljno „kredita“ kod zemalja koje se danas bore protiv njega, uprkos tome što naša država povlači određene poteze koji idu u korist tom globalizmu?

-Buduće generacije će učiti istoriju koja glasi ovako: „Prvi pobunjen narod su bili Srbi. Treći svetski rat je počeo bombardovanjem Srbije. Nedoslednost i gaženje svih ljudskih prava, počelo je u Srbiji“. S toga, prva sloboda koja će stići, stići će u Srbiju. To su lekcije koje će učiti naši unuci. Oni će učiti pravu istoriju. Zašto to govorim? Govorim zbog istraživanja koja pokazuju da će generacije rođene 2030. godine, biti one koje će poništiti sve negativne vrednosti, pogasiti sve društvene mreže i u kojima će biti pravih i istinskih rodoljuba. Žulijan Asanž s kojim sam imao intervju, isti ovakav  kakav Vi imate sa mnom, dok je bio zatočen u ambasadi u Londonu, rekao je da Srbi nisu svesni da su ponovo započeli svetski rat, da nisu svesni da su prvi pobunjen narod i nisu svesni da možete da porobite Srbiju i njome da vladate, ali ne možete porobiti Srbina. O tome je skoro i Putin govorio. Srbin isključivo kleči pred ikonom. Sve ostalo je samo manifestacija političkih igara i kupovina vremena

Sada bih se nadovezao na Vaše izlaganje o srpskom narodu. Čini se da se takozvana srpska elita dosta razlikuje od srpskog naroda. Kako promeniti tu srpsku elitu i da li je to moguće vanstranačkim aktivizmom? Da li ste razmišljali o ulasku u politiku i da li Vas je neko zvao da mu se pridružite u kampanji pred decembarske izbore?

-Srpska elita je umrla, ona ne postoji. Ona postoji samo na papiru. Ta elita samo gleda svoj posao, kako kažu. Kao da narod nije njihov posao, kao da akedemici nisu oni koji bi trebalo da ukažu na probleme u narodu.

Narod ovoga puta nije slep. Narod je iz nekog genetskog iskustva, koji vuče još iz Prvog svetskog pa i Balksanskih ratova, shvatio da više ne sme da bude „ovca za klanje“ i da više nisu potrebni „čobani“ da ih vode. Narod je ovoga puta pronikao i shvatio suštinu. On se trenutno pravi da spava i teško ga je probuditi. Međutim kada se probudi, biće kasno da „elita“ reaguje.

Zbog ćutanja elite i postoji Saša Borojević „teoretičar zavere“. Zbog ćutanja elite postoji i Vuk Conić koji sada uzima intervju od mene. Zbog ćutanje elite nam se događaju mnoge stvari zbog kojih se narod i ućutao. Vi znate da tolika narodna tišina nimalo nije dobra.

Što se tiče mog političkog angažovanja, imao sam pozive od svih redom. Nemam aspiracije prema političkom angažovanju jer smatram da bavljenje izborima i politikom u Srbiji, predstavlja jedan veliki biznis. Ja svoj biznis imam, on se zove obrazovanje. Imam svoje škole i drugi biznis mi ne treba. Taj politički biznis u Srbiji ponekad podseća i na prostituciju, a meni to ne treba u životu. Prirodnija mi je i normalnija pozicijia korektora koji učestvuje u izgradnji nekih odluka, radi zaštite interesa ljudi koji žive u Srbiji. Ti interesi svode se na: donošenje pojedinih zakona, sprečavanje nasilja u škoalama, zabrane uticaja svih NVO po školama,...

Konkretno dao sam predlog o imenovanju dečijeg ombudsmana. Pored toga predložio sam i izgradnju memorijalnog centra i zatvaranje OŠ „Vladislav Ribnikar“, te i zabranu proslave prvog maja kao praznika, zbog svih nemilih događaja u maju ove godine.

To su neke stvari koje nikome ne štete, a svima mogu da budu od koristi.

U toj poziciji, u kojoj se sada nalazim, smatram da mogu više da postignem nego ulaskom u političku arenu. U areni se bore gladijatori i lavovi, a onaj odozgo sedi i pokazuje prst na gore ili na dole. Taj koji sedi u areni gore, u Srbiji sedi u stranoj ambasadi, a mi se međusobno bijemo u toj areni, umesto da shvatimo da je „car“ koji odlučuje o našoj sudbini u stvari okupator.

Da bi sklonili tog okupatora koji sedi gore, potrebno nam je jedinstvo. Kako doći do njega?

-Narod bi trebao da se okuplja i sabira u pravoslavnim hramovima i oko Srpske pravoslavne crkve. Jedina institucija koja je uspela da sačuva naš narod kroz vekove je upravo SPC.

To sabiranje treba da bude oko vere u Hrista. Hristova ljubav jedini je spas za ovaj narod. Ovo nije demagogija. Pokazalo se u poslednjih 200 godina da kada smo god bili uz Hrista smo prvo stradali, a onda i pobedili. Tek posle dolazi i treći čin, to je izdaja. Verujem da smo se sada opametili i da tog trećeg čina neće biti.

Ljudi treba da shvate da njima nije potreban lider i vođa. Svako u svom kraju treba da bude vođa. Treba da izaberemo najboljeg seljaka u selu, najboljeg privrednika u varoši, najboljeg biznismena u gradu, najboljeg diplomatu u Srbiji. To se inače zove direktma demokratija, za koju se ja lično zalažem. Direktna demokratija je jedina ispravna stvar.

Nama u Parlamentu treba da sedi neko iz Leskovca, Aleksinca, Čačka. Taj poslanik u Skupštini treba da štiti interese svog grada, svog sela i imanja. Na taj način Srbija neće propasti.

Ovaj portal je pre svega posvećen mladima. Jasno je da mladi imaju uticaj sa raznih strana. Kako Vi i ljudi poput Vas mogu da utiču na svest mladih, jer škole i obrazovne ustanove uče našu decu da treba što pre da odu iz ove zemlje?

-Ti profesori koji uče tako, upravo predstavlja onu najgoru izdajničku elitu. Pa zašto taj profesor nije otišao? Zato što zna da je pored sigurnog profesrkog mesta, član još nekoliko upravnih odbora, te na kraju meseca prihoduje 500 do 700 hiljada dinara.

To licemerje pojedinih profesora se uklapa u ono što ja pričam. Nikome ne verujte, nemojte imati autoritet. Slušajte svoju intuiciju i proverite svaku informaciju. Živite slobodno.

Baš to „živite slobodno“, predstavlja problem. Ovde na svakom fakultetu i u svakoj školi pokušavaju da vas stave u kalup ograničene slobode i ograničenog znanja.

Definicije koje danas učimo u obrazovnim ustanovama, preko pedeset posto nisu tačne. Njih je demantovala nauka. Odličan primer je „Hasanaginica“ u osnovnim školama. U analizi pesme govore da je Hasanaginica pretrpela porodično nasilje.

Sve je zloupotreba. Vi detetu govorite o primeru porodičnog nasilja kroz Hasanaginicu. To su definicje, kao i transrodne osobe – frankenšajni.

Poruka za mlade je da budu kosmopolite i da vole svoju zemlju i narod. Pored toga ne smeju nikome stopostotno verovati. Na taj način ćemo promeniti politički sistem i osloboditi se okupacije.

Za kraj jedno opuštajuće pitanje. Da li ste do sada bili u Leskovcu i da li planirate da ga posetite uskoro?

-Bio sam jednom. U Leskovac ću doći najverovatnije posle Nove godine jer tu imam neko društvo. Vrlo rado ću najaviti taj dolazak tebi i ostalima pa da se bolje upoznamo i družimo, uz jednu leupu srpsku rakiju, koja je dole najlepša.

Leskovac se pominje u okviru specijaliteta i hrane, a ja pominjem i odličnu rakiju. Hrana se uz nju podrazumeva. Nadam se da ćemo uživati u našem lepom Leskovcu i u našoj lepoj Srbiji.

Hvala još jednom na izdvojenom vremenu, pa se vidimo u Leskovcu vrlo uskoro.

-Hvala Vama na pozivu i vidimo se obavezno dole, kod Vas.