Prošlonedeljnom utakmicom ženske fudbalske reprezentacije Srbije protiv Italije, još jednom se, po ko zna koji put, otvorila „Pandorina kutija“. Društvene mreže su još jednom potvrdile Platonovu tezu o demokratiji.
Elem, svaka utakmica odigrana u Leskovcu, od muške „A“ selekcije, preko ženske, pa sve do mlađih kategorija, izaziva veliku pažnju naroda i javnosti. Postoje različita mišljenja o stadionu, njegovom korišćenju, upotrebi. Postoje pohvale, konstruktivne kritike, postoje ljudi koji uočavaju realne probleme, ali ipak dominiraju cinični komentari, bez ikakvog smisla, kojima je samo cilj da svoje lične frustracije prenesu na neku opštu stvar, te da na taj način eventualno dobiju po koji „lajk“ od sebi sličnih.
Pre nešto više od dve godine, krajem marta 2024. na stadionu „Dubočica“ igrala je mlada reprezentacija Srbije protiv svojih vršnjaka iz Severne Irske. Tom prilikom smo napisali tekst sa naslovom „Neophodnost jednog stadiona“. Posle više od 730 dana, ništa se promenilo nije. Tekst je aktuelan, komentari su isti, mentalite pojedinaca je neokrnjen i „problemi“ koji pojedinci Leskovčani imaju sa sportskim objektima su ostali.
Zato, ovog „Sportskog četvrtka“, preporučujemo da pročitate pomenuti tekst iz proleća dvadeset i četvrte, čiji će link biti u nastavku, i savetujemo da se naoružate strplenjem, jer će situacija oko stadiona sigurno kulminirati kada se sledeće godine u našem gradu bude održao UEFA Euro U21.
Tade će osnovno pitanje istih stručnjaka i komentatora biti: „Šta će nama to?“
Link teskta „Neophodnost jednog stadiona“.
