Naša istorija, tradicija, naša kolektivna svest, tokom vekova se posebno vezala za današnji dan, za današnji datum. Mnogi su se bitni istorijski događaji dešavali baš na Vidovdan, kao da potvrđuju narodno verovanje da se na Vidovdan, zaista sve vidi.
Ipak, niti jedan događaj, niti jedna bitka nije ostavila takav uticaj na srpski narod kao Boj na Kosovu iz 1389. godine. Na izboru carstva nebeskog pre ovog trulog, zemaljskog, Svetog Cara Lazara, opstale su čitave generacije, i vekovima je taj mit tinjao, da bi na kraju kulminirao u potpunu slobodu srpskih zemalaja i srpskog roda na kraju 19. i početku 20. veka.
Ovog 28. juna možemo se razbacivati raznim društveno-političkim analizama, istorijskim podsećanjima možemo povezati Lazara, Gavrila Principa i Slobodana Miloševića, ali sve to možemo i staviti u samo jednu kletvu. Kletvu koja stoji urezana na Gazimestanu. Zato je danas potrebno samo pročitati i shvatiti tu kletvu. Danas je potrebno naučiti tu kletvu, urezati je u sećanje, i shvatiti da će svako od nas u životu, u borbi za srpstvo i pravoslavlje, baš svako od nas pojedinačno, imati svoj Vidovdan.
„Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni ’šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”
Kao određeni dodatak, za one sa viškom vremena danas, ostavljamo link kolumne koju je naš urednik pisao na Vidovdan 2023. godine:
https://leskovackeprice.com/vidovdan-mit-istina-teret-i-blagoslov/
Naslovna fotografija: Wikipedia/Uroš Predić
