Pad Berlinskog zida jedan je od najznačajnijih događaja moderne svetske istorije. „Oslobađanje“ i spajanje Berlina i Nemačka, označilo je konačnu pobedu kapitalizma nad komunizmom. Ipak, pobeda sama po sebi nije bila dovoljna, bilo je potrebno i kazniti bivše socijalističke zemlje, a najpogodnija za takvo što bila je Jugoslavija.
Kako serijal nosi naziv „Sportski četvrtak“, nećemo ulaziti u uzroke i posledice ratova devedesetih. Ipak, za pun kontekst ovog teksta neophodno je pomenuti taj stravičan događaj s kraja prošlog stoleća.
Godinama već slušamo priče kako politici u sportu nije mesto, a svedoci smo stalnog upliva iste u sportske događaje. Najeksplicitniji i najbezobzirniji izlet politike u sport desio se u maju 1992. godine. Naime, 30. maja 1992. godine UN uvodi sankcije SR Jugoslaviji.
Jugoslavija je ranije, na sportskom terenu, u konkurenciji Danske, Severne Irske, Austrije i Farskih Ostrva, „overila vizu“ za odlazak na završni turnir Evropskog prvenstva u fudbalu, koje se održavalo u Švedskoj. Iako je naša selekcija obezbedila mesto među osam najboljih, na tom turniru nije zaigrala. 31.5.1992. godine, FIFA i UEFA, odlučile su da se pridruže sveopštim sankcijama UN, te da zabrani učešće Jugoslaviji na prvenstvu. Nije dozvoljeno čak ni igranje bez obeležja, što je dozvoljeno SSSR-u, odnosno Rusiji.
Umesto nas, na prvenstvo je otišla Danska.
Na današnji dan pre 33 godine, odigrano je finale Eura 92. između selekcija Nemačke i Danske. Danska je pobedila rezultatom dva prema nula, te je postala šampion Evrope.
Do dana današnjeg taj trofej je jedini veliki fudbalski uspeh Danske, a ni jedna od šest republika bivše SFRJ, nije uspela da podigne trofej namenjen najboljoj selekciji Starog kontinenta.
Zbog iživljavanja „međunarodne zajednice“, jednoj od najtalentovanijih generacija našeg fudbala, nije dato da se popne na krov Evrope.
Naslovna fotografija:
UEFA YT kanal: https://www.youtube.com/watch?v=pDe2N9ykR6A
