Radeći na ovom projektu naša redakcija, a verujem i svi vi dragi čitaoci, upoznala se i sprijateljili sa Radan planinom

Pisali smo o legendama, mitovima, istorijskim događajima, prirodnim lepotama.

Siguran sam da ste do sada i sami zaključili da o Radanu ima još mnogo da se piše i da se priča, i nadamo se da je ovo samo mali deo, samo početak popularizacije ove prelepe planine.

Ipak i pored silnih lepota, ovaj kraj je prepun problema koji se iz godine u godinu, iz decenije u deceniju samo nagomilavaju.

      Gorući problem celokupnog juga Srbije jesu ljudi. Nećemo, s razlogom, ljudske živote nazivati u ovom tekstu resursima kako je to sada popularno. Ljudi su ljudi, oni u  jedno mesto ne donose samo znanja, rad, razvoj, novac, oni pre svega donose dušu jednom mestu.

Tih duša na Radanu je sve manje. Gotovo da nema sele u kome ima više od desetine stanovnika, uglavnom starijih ljudi.

Kako mogu da se vrate ljudi ako nema uslova i kako se ti uslovi stvaraju biće ključno pitanje za našu generaciju.

Svedoci smo koliko se svet ubrzano menja. U ovom dvadeset i prvom veku biće bogat onaj koji ima svoju vodu i svoju hranu. O tome, bez ikakvih crnih prognoza, mora otvoreno da se priča.

Svetska ekonomija, bazirana na ratu svakog protiv svakoga na tržištu, odavno je na staklenim nogama. Za čas će određene „gradske“ profesije otići u zaborav, sa rafova svakog trenutka može da nestane hleb, povrće, voće. U tom scenariju miran će biti onaj koji ima parče zemlje, koji ima izvor, koji ima bunar.

Svesni smo da je u našem Jablaničkom okrugu zemljište plodno kao gotovo nigde u Srbiji. Oko nas su planine sa najčistijom izvorskom vodom. Zašto onda forsiramo život pun zagađenja, otrova i ko zna čega sve ne, samo da bi bili na „asfaltu“?

Ljudi svih ovih činjenica postaju sve svesniji. Čini se da se svest o važnosti sela vraća na velika vrata, kao kontrateza industrijalizaciji o kojoj nas uče već decenijama unazad. Ako svesti ima, šta dalje?

Dobar prvi korak jeste svakako izgradnja puta preko Radan planine, koji će povezivati Toplicu i Jablanicu. Često umne starine iz planinskih sela umeju da kažu: „Sve bi bilo lakše da ima puta“. Put je život.

Svetska ekonomska kriza je sve vidljivija golim okom. U takvoj situaciji potrebno je da država i lokalne samouprave daju subvencije i bespovratna sredstva ljudima koji bi došli u planinska sela da osnuju svoja domaćinstva.

Turizam je grana koja dosta može da doprinese preporodu Radan planine. Postoji plan opštine Bojnik za podizanje turističkih poseta na Radanu, isčekujemo svi mi da Radan konačno dobije mesto na turističkoj mapi Srbije koje zaslužuje.

Međutim sa turizmom moramo biti oprezni. To nikako ne sme da se pretvori u izgradnju betonskih blokova koji bi u potpunosti urušili koncepciju, draž i suštinu Radana.

Ono što je ubedljivo najveći problem, ne samo na jugu, već i u ćitavoj Srbiji, jeste prirodni priraštaj.

Svake godine čujemo različite informacije. Gubili smo grad veličine Bojnika, pa Loznice, pa Jagodine, pa ćemo grad veličine Leskovca i u sledećem veku nas neće biti.

Država je osetno povećala davanja za novopečene roditelje, za novorođenčad i porodice sa većim brojem dece, ali to očigledno nije dovoljno.

Došli smo do tačke da je nezamislivo da se ta slika poboljša bez nekakvih rigoroznijih i odlučnijih mera. Koje su to mere, svakako je pitanje za donosioce odluka na najvišem nivou, ali postaje apsurdno otvarati radna mesta, vrtiće, škole, ako u njih nema ko da ide.

      Biser je, to je očigledno, ispred nas. Čeka na nas da ga iskoristimo i ugrabimo. To moramo uraditi u narednim godinama ili nas u Bojniku i Leskovcu neće biti.

Ljudi u našem kraju su puni duha, uz malo povratka na pravi put, uz malo skretanja i pomoći od strane lokalnih i državnih vlasti, procvetaće ljudi, procvetaće i Radan sa ljudima. Bila nam je čast da u ovom projektu donesemo deset priča o ovakvoj lepotici našeg Juga. Ako smo uspeli makar jednog našeg čitaoca da ubedimo da poseti ovu fenomenalnu planinu, naša misija je uspešna i nismo zalud pisali ovih deset pozivnica, a verujemo da vas ima mnogo više od jednog.

Ovaj tekst napisan je u okviru projekta „Tajne Radan planine“, koje naše udruženje realizuje u saradnji sa Opštinom Bojnik.