Le-p (2)
ODŽAKLIJA

Šta bi moglo biti to što jedan grad definiše? Veličina? Broj stanovnika? Broj noćnih klubova i kafića? Nikako!

Jedan grad definiše duh, kultura, tradicija. Samo iz te tri stvari mogu da nastanu priče, legende, pa i građevine koje će nadživeti mnogo običnih ljudskih života.

Leskovčani su davno, zbog te tri stvari i vere, rizikovali živote i napravili jedinstvenu građevinu, građevinu za koju se zna u Leskovcu, ali i mnogo izvan njegovih granica.

Sada već davne 1803.godine, Leskovac je otpočeo gradnju crkve, na temeljima nekadašnjeg hrama. Proći će još mnogo vode Veternicom do oslobađanja Leskovca, tako da je poznato da je naš grad tada bio u okviru Osmanskog carstva, što je predstavljalo ogroman rizik za izgradnju bilo kakve hrišćanske bogomolje. Treba uzeti u obzir i to da je za vreme gradnje crkve, otpočeo Prvi srpski ustanak, te je brutalnost Turaka prema srpskom stanovništvu pojačana baš u to vreme. Ipak, posle nekoliko godina gradnje crkva je završena i posvećena Presvetoj Bogorodici, tačnije prazniku Rođenja Presvete Bogorodice (Mala Gospojina). Crkva je nekoliko puta oštećena tokom prve polovine 19. veka, medjutim biva potpuno obnovljena 1839. godine.

Od tada pa nadalje crkva je imala jako burnu istoriju. U trećoj deceniji 20. veka u Leskovcu se gradi novi saborni hram posvećen Svetoj Trojici, a stara Odžaklija nije obnovljena gotovo jedan vek. Novu crkvu otvorio je kralj Aleksandar Karadjordjević lično.

1941. u bombardovanju od strane Nemaca i 1944. u bombardovanju od strane „Saveznika“, crkva ozbiljno strada. Po dolasku komunista na vlast, 1948. godine (iste godine je crkva doživela katastrofalnu poplavu), crkva biva stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture. Zbog dobro poznatog odnosa komunista prema religiji, ova odluka je više donela štete nego koristi samoj crkvi. U toj situaciji na Odžakliji nije smelo ništa da se radi bez odobrenja komunističkih vođa.

Tu nije kraj nedaćama.

1963. godine urušila se krovna konstrukcija zajedno sa odžakom i tada su komunisti predložili da se iz „bezbedonosnih razloga“ crkva sruši. Na sreću taj predlog nije odobren i postepena obnova crkve kreće početkom sedamdesetih godina, a završava se 1992. godine, kada je osveštao tadašnji episkop niški, a sada blaženopočivši patrijarh Srpski gospodin Irinej.

Odžaklija, čudno i jedinstveno ime. To ime je dobila baš po odžaku. Jedina crkva koja je bila izgradjena sa odžakom. Legenda o izgradnji nam govori o spremnosti srpskog naroda da istraje i da sačuva svoju veru. Legenda glasi:

-A bre, rajo šta to gradite?

-Lepi aga-odgovori starešina Leskovčana-gradimo kuću našem popu!

-A šta će mu, more, tolika?

-Lepi Aga, evo, nas je mnogo, u carskome zdravlju; a svi treba da imamo mesta, kad dođemo svome učitelju, svome popu.

Aga vide da tolika građevina nije nalik na popovsku kuću, ali, s druge strane, ognjište i dimnjak ne grade se na zgradi crkvenoj. Slegnu ramenima i ostavi Leskovčane na miru.

I zaista do dana današnjeg oblik veće kuće je ostao. I danas nema fresaka na zidovima crkve već stoje velike ikone naslonjene na iste, i danas se oseti toplina doma. Prilikom samog ulaska u crkvu, imate osećaj kao da ste kod svoje kuće.

Vredelo je rizikovati, vredelo je igrati se sa agom. Odžaklija je danas dom svim Leskovčanima, ali i nezaobilazan deo turističke ponude Leskovca. Ušuškana u samom centru grada, između nekadašnje fabrike sapuna (danas zgrada LKC-a) i novog sabornog hrama, Odžaklija će još dugo stajati i istrajavati  kao simbol Leskovca i podsećati da ma koliko Leskovac rušili on će se uvek dići, jer Leskovac nije broj stanovnika ni veličina, Leskovac je duh, kultura i tradicija. Leskovac je Odžaklija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *