Kada smo u septembru 2023. godine krenuli da radimo intervjue sa značajnim ličnostima i intelektualcima, nismo ni slutili do kakvih visina nas taj rad može dovesti.
Jedno od bitnijih iskustava koje smo dobili tokom intervjuisanja, jeste saznanje da po pravilu najobrazovaniji ljudi, imaju najmanju sujetu.
Siniša Ljepojević, politikolog, filozof, publicista, narodni poslanik. Čovek koji je nekoliko decenija proveo u Londonu kao dopisnik Tanjuga iz Ujedinjenog Kraljevstva. Kada pročitate takvu biografiju, i kada znate da je gospodin Ljepojević pored svega toga i stručnjak u oblasti savremen političke istorije, ne očekujete da će Vam takva persona pristupi kao sebi ravnima (što svakako nismo).
Ipak, kao što smo rekli u uvodnim rečima, što je veći intelekt manja je sujeta, te smo na naše veliko zadovoljstvo odradili jedan od najzanimljivijih i najsadržajnijih intervjua do sada na ovom portalu.
Već decenijama živite na relaciji Beograd – London. Svedoci ste važnih istorijskih događaja i političkih procesa. Vaše procene srpska stručna, i ne samo stručna javnost, s pažnjom prati jer su se pokazale istinite. Na početku možda lično pitanje. Da li ste možda pogrešili u proceni kada ste se poltički angažovali u Srbiji? Srpski parlament skoro da je paralisan, neko će reći posle usvajanja budžeta i uzurpiran od strane predsednice parlamenta. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, da li ste mogli da pretpostavite ovakvu situaciju, da bukvalno budete nevidljivi kao poslanik a da ne govorimo o nekom Vašem značajnijem uticaju recimo u skupštinskim odborima?
Iskreno, pogriješio sam što sam se upustio u političko angažovanje u Srbiji. To još uvijek ne mogu sebi da oprostim. Ali, ideja o nekom novom pokretu kakav je bio Pokret MI – glas iz naroda, bila je suviše porivlačna mada ja nisam vjerovao da ćemo mi uopšte ući u Skupštinu. Ali, dovoljno veliki broj ljudi nam je ipak povjerovao i dobili smo 180.000 glasova.
Nisam imao iluzije o Skupštini. Znao sam da je vladajuća većina dovoljna za bahato ponašanje vlasti ali uvijek postoji nada da će neko da čuje ono što se kaže sa opozicione strane. Ali to nije baš tako. Ja sam se ipak povukao jer bilo je jasno od samog početka da je sve obesmišljeno i sa strane vlasti ali i parlamentarne opozicije. Vladajuća većina nikada nije odgovarala na pitanja opozicije nego je samo čitala policijska dosijea o tim poslanicima koja dobijaju na mobilni telefon. Ja nisam iz takve političke kulture. Inače, nisam član ni jednog skupštinskog odbora.
Skupština je, kao najveći organ vlasti i državnog suvereniteta, zahvaljujući aktuelnim vlastima potpuno delegitimizvana i ona je samo bahati instrument vladajuće klike. Osnovni problem parlamentarizma u Srbiji je izborni sistem. Na izborima se glasa za liste koje sastavljaju lideri stranaka i poslanici u stvari nikoga ne predstavljaju, ni jednu sredinu u Srbiji. Oni su samo mašina lidera stranaka.
Da li ste u kontaktu sa doktorom Nestorovićem? Podela vaše poslaničke grupe mnoge je razočarala.
Nisam u kontaktu ni sa doktorom Nestorovićem niti sa bilo kime iz njegove grupe. Ja nemam šta da razgovaram sa onima koji su razbili Pokret a posebno u ambijentu u kojem Dr Nestorović zadržava novac koji država daje svakom poslaniku za njegov politički rad, pa tako i našem dijelu Pokreta. To me je duboko ljudski razočaralo u tog čovjeka.
Naravno, naš Pokret i njegova podjela je vjerovatno najveće razočarenje na političkoj sceni Srbije. Mi u stvari nismo dorasli ideji Pokreta i izdali smo ljude koji su za nas glasali. I ne samo to, mi smo takvim ponašanjem zatvorili prostor svim drugima koji bi se politički organizovali na takvoj ideji. To je i jedan od razloga zašto sam neprimjetan kao poslanik, na neki način me je sramota.
Poslednjih meseci niste bili puno u javnosti. Vi lično niste se oglašavali, iako je Vaš šef odborničke grupe Branko Pavlović iznosio, čini se, zdravorazumske procene studentskih protesta i blokada. Kakvo je vaše mišljenje o polugodišnjem protestu? Kako će se sve završiti, i da li su izbori kraj jednog procesa ili samo početak kraja ili pak, kraja nema na vidiku?
Ja se polako povlačim iz javnosti jer to po mom uvjerenju postaje besmisleno. Barem u mom slučaju. Ja sam dugo godina profesionalno bio u javnosti i u današnje vrijeme to je postalo zaista besmisleno.
Studentski protesti, ali oni više nisu samo studentski nego i narodni, su probudili velike energiju u Srbiji i ta energija ne može da nestane. Oni su pokazali kolika je akumulacija nezadovoljstva velikog dijela građana Srbije. Takođe, probudili su nadu u Srbiji, vratili su vjeru da je ipak moguće biti Srbin u Srbiji i da Srbija postoji. Mnogo su do sada postigli. Uspjeli su da iznutra razbiju vladajući sistem, da oslobode ljude straha od vlasti i razotkriju unutrašnju prirodu aktuelne vlasti. Konačno, oni su ipak doveli do pada vlade, bez obzira što je i nova vlada ista kao prethodna ali je ipak bio pad vlade.
Kada sada stvari stoje, do kraja godine će biti vanredni parlamentarni izbori. Studentski protesti će izrasti u jednu novu političku snagu u Srbiji koja će učestvovati na izborima a građani glasači će presuditi. Ne izbori nisu kraj tog procesa, u politici nema kraja, politika je po definiciji proces. Ja nisam to očekivao, imao sam izvjesne rezerve u mlade generacije, ali desilo se suprotno. Mada, ostaje da se vidi šta će na kraju da bude jer teško se političkim sredstvima boriti protiv u osnovi nasilničke i autistične vlasti.
Neki analitičari govore da je takozvani sutdentski pokret smena opozicije predvođena Đilasom, jer dok je Đilas opozicija SNS može da vlada dokle hoće. Da li ćete vi lično biti ponovo na nekoj izbornoj listi na narednim izborima? Da li je moguć neki treći put Srbije o kome govorite i Vi, a i doktor Nestorović?
Sigurno je da će doći do neke vrste smjene opozicije u Skupštini. Dragan Đilas ne predvodi opoziciju, opozicija nema predvodnika. Vlast je u javnosti nametnula da je Đilas predvodnik opizicije a on to nije ali je napadima na njega vladajuća garnitura uspjela da eliminiše bilo kakav značaj opozicije. I to je tačno da sadašnja opozicija praktično održava vladajuću koaliciju na vlasti.
Ja vjerovatno neću biti na ni jednoj listi na narednim izborima.
Ja sam napustio poslaničku grupu Mi – glas iz naroda kao i sam Pokret i do kraja mandata ovog skupštinskog saziva biću samostalni poslanik.
Taj treći put ni u Srbiji niti bilo gdje ne postoji. To je obmana koju su smislili Bil Klinton i Toni Bler kako bi prevarili narod. Ne postoje putevi u društvu, postoje samo pravedna i nepravdena društva i ništa više. Ja nikada nisam govorio o trećem putu a oni koji o tome govore niti znaju šta je to niti razumiju tu obmanu.
Kažu da iza celog ovog projekta pobune naroda predvođene studentima svoje prste svakako ima i britanska obaveštajna služba. Oni su, navodno, uticali da na protestima nema zastava EU, da na početku, pa sve do 15. marta, osim crvene šake budu korišćeni samo patriotski simboli, te da su takvi saveti dolazili direktno iz ambasade Velike Britanije. Kolika je verovatnoća da je to istina?
To su besmislice. Naravno, ni jedan protest nije izvorno spontan, nigdje u svijetu, ali postoji i akumulacija nezadovoljstva i onda neki događaj probudi to nezadovoljstvo. Meni je žao što se u javnosti potcjenjuje sposobnost našeg društva da organizuje izvorne, autohtone pokrete protesta. Studentski protesti su organizovani iznutra uz skoro nevidiljivu podršku profesora ali oni su autohtoni. Ti protesti su iznenadili ne samo domaće službe bezbjednosti u Srbiji nego i strane, i zapadne i istočne.
Vremenom, međutim, svi su se počeli baviti tim protestima i pokušavaju da se ubace u te procese.
Koliko ja mogu da vidim, Evropska unija je preko Njemačke uspjela da se uključi u proteste u Novom Sadu, a najdirektniji znak su ti odlasci u Strazbur i Brisel. Šta će oni tamo? Pa studenti su zalažu za sve ono protiv čega je EU, oni traže vladavinu zakona, suverenitet Srbije i da budu Srbi.
Koliko vidim, jedino su studenti u Beogradu i Nišu zadržali autohtoni karakter. Žao mi je što je Kragujevac prvi izdao.
Pomoć za promjene u Srbiji ne treba ni tražiti ni očekivati ni od koga, one su obaveza same Srbije. Sve što bude drugačije neće biti dobro za Srbiju. -Priča o upletenosti britanske obavještajne službe je propaganda aktuelne vlasti, a priča kako sve dolazi iz Britanske ambasade koliko ja znam nije tačna. Sigurno je da Britanska ambasada prati ambijent studentskih protesta ali ni manje ni više od drugih
Često ste analizirali Britansku politiku koja samo izgleda kao imperijalna, jer više Britanija nema realnu moć, što se ispostavilo kao tačno. Kako gledate na poslednji gaf trojice lidera Francuske, Nemačke i Britanije u vozu za Kijev koje sad već zovu „Kokainska koalicija“?
Britanija je već dugo u dubokoj političkoj i ekonomskoj krizi i to će potrajati mada ja vjerujem da ona još uvijek ima unutrašnje snage da iz te krize izađe, da izađe kao „obična“ zemlja a ne kao imperija. Ali i to će uzeti vrijeme jer je nametnuti model društva u velikoj mjeri uništio osnovu britanskog društva nastalu na dugom istorijskom iskustvu. Bregzit je bio pokušaj da se Britanija vrati sebi i svojoj realnosti ali još uvijek se u tome nije uspjelo.
Britanija nije imperija još od debakla u Sueckom kanalu 1956. godine. Svima je to jasno, prije svega samim Britancima, ali vlasti i elita uporno njeguju tu već odavno besmislicu.
Kod tog, kako kažete, gafa „Kokainske koalicije“ nije riječ o gafu. Ključno je pitanje ko je pustio novinare u taj salon gdje su bili lideri. Ne može se tek tako ući u taj prostor. Ko je to odlučio da te lidere na taj način i tako kompromituje? Ja naravno ne znam ko je to ali znam da se ne može ući u takav prostor ako te neko ne pozove i pusti te unutra.
Na početku Specijalne vojne operacije u Ukrajini govorili ste da je to početak stvaranja novog svetskog poretka. Danas su ti obrisi već vidljivi. Taj proces sigurno neće biti kratak. Kako vidite pozicioniranje Srbije u međunarodnoj političkoj areni jer gafovi naših predstavnika sve su vidljiviji?
Da, ratni sukob u Ukrajini je jedan od sinmbola procesa stvaranja takozvanog novog svjetskog poretka. Njegove konture su već omeđene ali gubitnici u tim tektonskim promjenama se neće lako pomiriti sa svojim novim statusom. Sve će potrajati i biće, na žalost, još ratova.
Moj utisak je da se Srbija dosta slabo snalazi u tim novim međunarodnim odnosima i čini mi se da vlasti već dugo vjeruju da mogu sve da prevare. To naravno nije moguće i gubi se vrijeme. Srbija bi trebalo, kao i svaka mala zemlja, da realno sagleda tokove promjena u svijetu i da na toj osnovi definiše svoju poziciju i ostvarenje svojih interesa, ako ih ima. Princip, kako se kaže, „dobro jutro čaršijo na sve četiri strane“ ne može da bude od koristi.
Da li se politka Srbije da „EU nema alternativu“ bez obzira na volju naroda može voditi u nedogled?
Politika „EU nema alternativu“ je Srbiji nametnuta i njena politička elita je već nekoliko decenija prihvatila tu mantru. To je put ka kolonijalnom statusu a političkoj eliti služi da popunjava svoje političke praznine i odsustvo vizije društva Srbije i da u osnovi izbjegava odgovornost jer, Bože moj, to je takozvani evropski put.
Ta politika je naravno besmislena jer sve u životu ima alternativu sem smrti.
Minule godine su pokazale da vlasti i ne vode mnogo računa šta misli narod pa tako i ova obmana sa EU, koja se sada zove evropski put, može da potraje čak sve dok traje privid da EU zaista postoji. Trebalo bi podsjetiti da Srbija jeste na teritoriji Evrope ali pripada pravoslavno-istočnoj kulturi, i Srbi su istočni narod, koja se razlikuje od evropske katoličko-protestantske ideologije. Uz to, većina zemalja EU, pa tako i sama birselska politička birokratija vodi anti-srpsku politiku i Srbija je pred izborom da konačno kapitulira i kao prezadužena bude zemlja trećeg reda u EU. Srbija je u izvjesnoj mjeri pristankom na odricanje od Kosova i Metohije već u stvari kapitulirala. Sve ostalo su obmane i laži.
Obišli ste čitav svet. Da li ste bili u Leskovcu? Šta je to što Srbija ima a što drugi nemaju?
Ja sam, na žalost, kroz Leskovac samo prolazio ali nikada u njemu nisam bio.
Inače, ja sam veliki poštovalac juga Srbije i smatram, da ne bude neskromno, kao i Jovan Cvijić, da je to u ljudskom smislu najkvalitetniji njen dio. Iz nekog razloga jug Srbije je u srpskom društvu sveden uglavnom na nivo vica što nije samo nepravedno nego i uvrijedljivo.
Srbija prije svega ima izvanrednu prirodu koja je Božji dar. Srbija je prirodno bogata zemlja u kojoj niko nikada ne može da bude gladan. A to je najvažnije. Ali tu prednost uporno ne koristi. Zatim, Srbija ima veliki ljudski i intelektualni potencijal koji je takođe zanemaren.
Prosto je nevjerovatno koliko Srbija već dugo vremena zanemaruju svoje potencijale i ljude i bezrezervno prihvata sve što je tuđe i tuđinima prepušta svoju sudbinu.
