Već po završetku Drugog svetskog rata, a neki bi rekli čak i pre toga, uočen je novčani i marketinški kapacitet fudbala. Sportisti, a naročito fudbaleri su počeli da žive u pedestim godinama dvadesetog veka i više nego pristojno od zarade koju su ostvarivali umećem na travnatom terenu.
Kulminacija plaćanja i preplaćivanja fudbalera dogodila se devedesetih godina, osnivanjem Premijer lige u Engleskoj. Premijer liga, zamišljena kao svetski brend, krenula je turneje po Aziji i Americi, a u toj jurnjavi za novcem kao najbolji generatori istog, izdvojilo se, do danas, šest klubova: Liverpul, Mančester Junajted, Čelzi, Mančester Siti, Arsenal, Totenhem.
Dva pripadnika „velike šestorke“, juče su bili učesnici finala Lige Evrope u Bilbau. Drugo najjače takmičenje Starog kontinenta često nam je davalo nezaboravne, egzotične utakmice. Šta smo dobili juče? Dobili smo najgoru fudbalsku utakmicu u 21. veku.
Nećemo ulaziti u detalje i u opisivanje te fudbalske katastrofe, samo ćemo konstatovati da je duel Prve lige Srbije, drugog ranga takmičenja, između Dubočice i Slovena iz Rume bio daleko kvalitetniji.
Ovo finale nam je dalo paradoks velikih brojki u fudbalu.
Vrednost igrača koji igraju za londonski klub, prema specijalizovanom sajtu „Transfermarket“, iznosi sumanutih 840 miliona evra. Junajtedovi igrači su procenjeni na oko 700 miliona evropskih novčanica, sami brendovi oba kluba vredni su nekoliko milijardi.
Ako neko i tvrdi da su to imaginarne brojke, zasnovane na procenama, realna potrošnja prošlog leta oba kluba kombinovano je preko 400 miliona evra.
Barselona je, primera radi, prošle godine potrošila 2,7 miliona evra na transfere igrača.
Stoga, kada sledeći put čujete vrednost nekog tima, zanemarite to. Fudbal naposletku, ne igraju džakovi novca, već igrači. Golovi se daju nogama i glavom, a ne papirima, a najbolji dokaz za potvrdu svih tih istina su, kao i obično, Englezi.
Naslovna fotografija: BBC/Getty Images https://www.gettyimages.com/
