Muzika je za svakog pojedinačno, ali i za celo drušvo, bitna dopuna emocionalnog života. Ona utiče na razvoj mišljenja pojedinca, ona utiče na emocije i u zavisnosti od toga na koji način je konzumiramo može bitno uticati na naše kompletne živote.

U poslednje vreme, naše udruženje se posvetilo dosta izučavanju fenomena muzike kroz različite žanrove. Tako smo imali priliku da ugostimo eminentne stručnjake koji su govorili na temu narodne muzike i grupe Južni vetar.

Naš redovni dopisnik, dr Nebojša Veljković, piše o značaju rok žanra.

Danas, imamo veliku čast da prenesemo jedan kratak inervju sa, slobodno možemo reći, najboljim tekstopiscem na rep sceni Srbije.

Za naš sajt je vreme izdvojio Boško Ćirković, mnogo poznatiji kao Škabo iz kultne grupe Beogradski Sindikat.

Pripadam generaciji koja je odrasla uz Vaš rep i Beogradski sindikat. Muzika se od tih nekih ranih dvehiljaditih dosta izmenila i to, čini se, na gore. Kako je pored svega toga BS ostao na ispravnom putu? Tu ne mislim samo na pisanje društveno angažovanih tekstova, već i na odupiranje materijalizmu.

Ne znam. Bog zna kako. Šalim se, naravno.

Ne znam koliko smo baš mera ispravnosti i nekakve antimaterijalnosti. Trudimo se svakako, zbog sebe i svojih porodica, da budemo što bolja verzija sebe i što približniji SVIZAJEDNO.

Nije uvek lako ali u tome i jeste draž tog puta.

U poslednjih nekoliko godina pravi “bum“ izazvale su vaše patriotske pesme, vezane za situaciju na Kosovu i Metohiji. Imali ste saradnju i sa Pavlinom Radovanović. Kako doživljavate napade pojedinih medija i individua na tu devojčicu, i kako vidite trenutni odnos srpske mladeži prema KiM-u?

Napadi medija na bilo koju devojčicu su samo sramota tih medija. Ne bih dalje to komentarisao. Drago mi je da vidim da dosta mladih ljudi ima odnos ljubavi i poštovanja prema našem narodu i svetinjama na Kosovu i Metohiji.

 Dosta njih putuje, druži se sa vršnjacima, posećuje crkve i manastire...

Kako su osnivači i urednici ovog portala još uvek sebe smatraju mladićima, uglavnom nas čita nešto mlađa populacija. Vaši tekstovi i kolumne bavile su se u nekoliko navrata upravo temom mladih. Svaka generacija ima floskulu da je ona prethodna gora. Da li je to sada tačno i da li su mladi previše otišli u neku površnost gledajući svoje internet idole?

Apsolutno se nikada ne može generalizovati.

Ja znam brojne mlade ljude koji su po svim meni bitnim parametrima, mnogo ozbiljniji nego ja u njihovim godinama. Logično je to čak: da svaka sledeća generacija bude bolja od prethodne jer ima svo to prethodno znanje i iskustvo na raspolaganju.

Zavisi i gde birate uzorak. Ja odavno ne zalazim u klubove ili pandane istih na društvenim mrežama, tako da ne znam šta se tu dešava, ali kad zađem u crkvu ili na Košutnjak vidim samo mlade na koje sam ponosan.

“Sve za roditelje, braću, ženu i drugare,…”,  stih je pesme BS-a koji upravo Vi repujete. U jednom intervjuu potvrdili ste stav da je porodica stub jednog društva. Iz te perspektive, koliko je opasno nametanje takozvane dženderizacije i kako porodica može da izdrži napade “modernog sveta”?

Grozno je gde je ta priča otišla u “Rimu našeg doba” tj. Sjedinjenim državama.

Kod nas se uvodi na mala vrata. Ali ukoliko ne budemo mlitavi neće baš tako proći. Uzdam se i u našu “zatucanost” dosta. Ali bez jakih i prirodnih porodičnih veza, nema ništa.

Pre desetak dana naše udruženje ugostilo je dr Mišu Đurkovića koji je predstavljao zbornik “Pristajem na sve - istorija muzičke grupe Južni vetar”. Na beogradskoj promociji ste prisustvovali Vi sami. U našoj državi postoji rasprostranjeno mišljenje da je nemoguće slušati i Sinana i Caneta i Škaba, da je nemoguće ići na doktorske studije i na utakmice voljenog kluba istovremeno. Kako su nam nametnute te podele i koliko je opasno to uspostavljanje određenog kulturnog “kvazielitizma”?

To ja nazivam politički nekorektnim terminom “debilizam” ili korektnije “robotizacija”.

Ja ne mogu da mislim tuđom glavom. Mogu samo svima da poručim da posmatrajući svet na taj način samo sebe ograničavaju.

Da li planirate neke nove projekte, privatno, u grupi, u muzici ili van nje?

Uvek. Spremam novi solo projekat. Spremamo novi sindikalni projekat. To je što se tiče muzike.

A van repa, ali u suštini povezano sa istim, već sam na pola pisanja nove zbirke poezije.

I za kraj, da li ste ikada bili u Leskovcu i šta znate o našem gradu? Nadam se da će se uskoro ukazati prilika da Vas ugostimo u Leskovcu.

Mislim da nikada nisam nastupao u Leskovcu.

Naravno da znam da ste šampioni roštilja. Iako slabo jedem meso, jako bih voleo da svratim, odrepujem nešto iz knjige uz akustičnu gitaru,pojedem ozbiljnu pljeku s kajmakom i popijem rakijicu koju.

Živi i zdravi bili pa videli!