Davne 1113. godine u blizini današnje Podgorice, rođen je jedan od najznačajnijih srpskih vladara i začetnik dinastije Nemanjić, Stefan Nemanja.

O ovom izuzetnom vladaru i čoveku mogu se napisati mnogo reči i stranica, a opet ne reći sve što je potrebno da shvatimo veličinu i značaj Stefana Nemanje. Ipak, jedan deo iz njegovog vladarskog života za nas Leskovčane je posebno važan.

Poznata istorijska činjenica je da za vreme njegove vladavine (1166.-1196.), Srbija nije imala „krunu“ već je bila u određenom vazalskom odnosu sa jednom od najmoćnijih imperija tog doba- Romejsko Carstvo (Vizantija). Pogodan trenutak za jačanje svoje moći Nemanji se ukazao za vreme vladavine cara Manojla. U to vreme Srbijom je vladao izvesni Desa koji je imao veze sa ugarskim kraljem Stefanom III. Zbog te veze sa glavnim protivnicima Vizantije na severu Desa biva zatočen u Nišu od strane cara Manojla. To je bio jedan od ključnih razloga da vasilevs pozove Nemanju i da mu ovaj postane čovek od poverenja na teritoriji Srbije. Posle ovih događaja car Manojlo i Stefan Nemanja postižu dogovor što će se pokazati kao jedan od ključnih momenata u životu Stefana Nemanje ali i celokupne srpske države i naroda.

U žitijama svoga oca Stefan Prvovenčani taj sporazum opisuje na sledeći način:

“A kad ču bogoljubljivi car Manojlo iz Konstantinova grada o izvrsnoj čistoti i smernosti i krotosti ovoga nezlobivog, približiv se niševskoj strani, želeći ga videti posla po nj da dođe na viđenje. I on, pohitav, dođe k njemu. A kad ga ovaj ugleda, primi ga s carskom ljubavlju i poljubi ga. I, zadiviv se mudrosti ovoga junoše, odlikova ga carskim dostojanstvom i različnim darovima. I, odvojiv mu od svoje zemlje dade mu zvanu Dubočicu, govoreći:-Tebi bude i potomstvu tvojemu po tebi u vekove, ni s kim u zajednici, ni sa mnom, ni sa srodnicima mojim po meni”.

Smatra se da je Stefan Nemanja počeo da vlada ovim prostorima 1158. godine  i od tada Dubočicu-Leskovac vezuje za Srbiju, kako i sam Manojlo kaže “u vekove”.

Taj amanet će posle Turaka ostvariti u 19. veku kralj Milan Obrenović-vratiti Leskovac Srbiji u vekove.

Osam i po vekova od tada u Leskovcu je od nekadašnjeg naziva ostalo samo naselje na zapdanoj obali Veternice i fudbalski i rukometni klub.

O znanju o Stefanu Nemanji se kod Leskovčana vrlo malo zna, gotovo ništa. Nema ni spomenika, ni ulice da podseća Leskovčane na čoveka koji je njihov grad ucrtao u srpsku i svetsku mapu još u 12.veku. Crkva svetog Simeona (monaški Stefan Nemanja) upravo u naselju “Dubočica”, jeste veliki, ali ne i dovoljan podsetnik nama na veličinu i slavu velikog vladara. Na nama je da tu višedecenijsku i viševekovnu nepravdu ispravi i konačno oduži dug svom modernom ktitoru.