Postoje oni sivi, tmurni dani kada čovek izgubi svaku volju i želju za bilo kakav rad, napredak ili radost. U tim danima, ponekad sve što duša ište jeste jedan širok, iskren, topao osmeh.
Jedan takav dan svanuo je nad čitavom Srbijom 25. avgusta ove godine. U jeku cele pandemije, smrtnih slučajeva, kada se čovek gotovo svikne na stradanja drugih ljudi, jedan odlazak nas je sve pogodio.
Od tog dana pa na dalje našem narodu više neće imati ko da podari taj najiskreniji osmeh sa pozorišnih dasaka i sa malih ekrana, osmeh koji bi nam pomogao da bar na kratko zaboravimo stres ili teažak dan.
25. avgusta u večnost je otišao Milan Lane Gutović.
Za početak njegove životne karijere vratićemo se na isto tako topao avgust 1946. Godine. Beograd se polako oporavljao od rata, a razoreno stanovništvo i grad trebalo je naseliti novim ljudima. U tom periodu iz mesta Plužine u Crnoj Gori, u prestonicu tačnije u prigradsko naselje Umka, dolazi porodica Gutović.
Ispostaviće se najtalentovaniji iz celog plemena, na svet dolazi 11. avgusta pomenute godine. Od malih nogu se videlo da scena pripada Lanetu i da Lane pripada sceni.
Akademiju za pozorište, film, radio i televizuju upisuje odmah pri svršetku srednjeg obrazovanja i diplomira u vrlo kratkom roku 1967. godine.
Izuzetno plodonosnu klasu imala je ta generacija, između ostalih Gutovićeve kolege bili su čuveni glumci: Josif Tatić, Tanasije Uzunović, Svetlana Bojković i dr.
Sve njih Bojan Stupica prima u Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji Milan Gutović postaje i Prvak pet godina pre penzionisanja 2006. godine.
O njegovim predstavama suvišno je i govoriti, predstave u kojima je igrao teško se mogu nabrojati. Televizijsku karijeru započinje već 1968. godine i na samom početku ima nekoliko zapaženijih uloga. Sudbonosni događaj za život i karijeru Laneta Gutovića jeste poznanstvo sa Mićom Miloševićem i Sinišom Pavićem. Prvu glavnu ulogu u filmu mu upravo daje Milošević. Film „Drugarčine“ nije imao toliko uspeha kod publike kao onaj dve godine kasnije. 1981. na scenario Siniše Pavića i njegove supruge Ljiljane Pavić, snima se film „Laf u srcu“ gde se prvi put pojavljuje čuveni lik Srećka Šojića. Zbog dobrog odaziva publike sredinom i krajem osamdesetih snima se „Tesna Koža“, gde Gutović ima glavnu ulogu uz Nikolu Simića.
„Tesna koža“ postaje najpopularniji film u bioskopima širom Jugoslavije i snima se u nastavcima, koji su imali jednaku popularnost kao i prvi, originalni deo.
Osim u tim filmovima lik Srećka Šojića je glavni i u maestralnoj seriji „Bela lađa“, koja predstavlja nušićevski komad savremenog doba.
Milan Gutović je bio zahvalan Šojiću, iako je po svemu sudeći lik nadmašio glumca. On je u intervjuima poredio sebe sa čuvenim engleskim komičarem Rovanom Etkinsonom, koga cela zemaljska kugla zna kao Mister Bina. Lane je govorio da je dobro da lik postane poznatiji od samog glumca jer to znači da je glumac dobro obavio svoj posao i da je dobro prošao kod publike.
Osim po ulozi Srećka Šojića, pamtićemo ga i u „Otvorenim vratima“ kao Dragoslava, kao i u njegovom ličnom šou „Pustolov“. Gutović je pustolov na RTS-u bio više od četiristotine puta.
Prva i jedina ljubav uprkos svemu Lanetu ostaje pozorište. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, a neke od njih su: Zlatni ćuran, Nušićeva nagrada, Nagrada Zoran Radmilović,...
Koliko je Lanetova veza bila jaka sa daskama koje život znače govori i podatak da se devet godina posle penzije, 2020. godine vratio u Jugoslovensko dramsko pozorište gde je do kraja života glumio u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“.
Iako ni sam Gutović, ali ni njegov najpoznatiji lik nisu imali direktne veze sa leskovačkim krajem, tvorac tog lika Siniša Pavić, kao i Pepi Smiljković poznatiji kao Tihomir Stojković iz serije „Bela lađa“, itekako imaju. Svi zajedno dočarali su duh čitavog juga Srbije. Predstavili su južnjake kao visprene, spremne, ponekad i lukave ljude. Ipak u većini slučajeva Stojković i Šojić predstavljaju ono što ne treba da budemo, ali nas njih dvojica podsećaju da ukoliko ne napredujemo duhovno kao pojedinci i kao nacija svi možemo da postanemo Šojić.