27.3.1941. godine, u Beogradu je izvršen vojni puč. Grupa generala zbacila je sa vlasti kneza Pavla Karađorđevića i vladu Cvetković-Maček. Razlog za puč bilo je potpisivanje protokola, dva dana ranije u Beču, o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

Narod nikako nije mogao da prihvati da u paktu bude sa Hitlerom i sa ljutim protivnicima iz Prvog svetskog rata, te je u velikom broju izašao na ulice prestonice, sa krilaticom – „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob!“. Upravo ta masa je i omogućila grupi oficira da uspešno izvede puč i da sedamnaestogodišnjeg kralja Petra II, proglase punoletnim i postave na vlast.

Cena koju je platio srpski narod zbog tog puča za mnoge je previsoka. Već 6. aprila iste godine, Nemačka je napala našu domovinu i potpuno je vojnički i ekonomski slomila. Možda i najveći poraz tog bombardovanja jeste rušenje Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Uništavanje biblioteke pretvorilo je u prah i pepeo celokupno istorijsko sećanje srpskog naroda. Dosta kompetentnih ljudi smatra da je upravo ovaj događaj omogućio buduće manipulacije istorijskim činjenicama iz naše prošlosti.

Cena je bila i milion srpskih žrtava tokom Drugog svetskog rata.

Mnoge kontroverze se i dalje vezuju za ovaj događaj, ali je činjenica da narod nije želeo saradnju sa zločincima, i da je bez obzira na enormne žrtve izabrao pravu stranu istorije.