Nebojša Veljković
Ovo je priča o dva avanturistička lika, jednom stvarnom i jednom izmišljenom. Istorijska okolnost koja povezuje njihov susret i informacije koje pratimo u dijalozima delom su stvarne, a delom su nastale kada su se stvarnost i mašta susrele na nivou sinapsi autora ovog eseja. Istorijska okolnost je vreme početkom Prvog svetskog rata kada je Srbija 1915. godine pretvorena u zemlju smrti, kako ju je doživeo i opisao američki novinar Džon Rid stvarni lik naše priče. Izmišljeni lik je Korto Malteze koga je osmislio Hugo Prat jedan od najznačajnijih autora stripa na svetu, udahnuvši mu život da krstari morima i luta kopnom večito podržavajući ugrožene i ugnjetavane. Našoj priči, kao kod svake sinapse, bio je neophodan impuls u vidu povoda, a to je pomen na Huga Prata koji je umro 20. avgusta 1995. godine.
Mnogo je tekstova napisano o Hugu Pratu i njegovom strip junaku Kortu Maltezeu, od novinskih članaka do doktorskih disertacija, a ono što se često naglašava da je skoro nemoguće dokučiti gde prestaje autor i gde počinje njegov junak. Umberto Eko pripoveda da je na nekoj književnoj promociji sreo Huga Prata i predstavio ga svojoj kćeri, tada devojčici koja je već bila čitateljka stripa o romantičnom mornaru avanturisti, i pri tom mu je odmah došapnula da je Hugo Prat isti Korto Malteze. Ovde nije samo očigledna fizička sličnost u pitanju, već i sopstvena filozofija života koju je autor izgradio i utkao u karakter svog junaka koji putuje morima i kopnom kroz lavirinte fikcije i stvarnosti pronalazeći uvek srećni izlaz. Svaki album avantura Korta Maltezea za čitaoca koji ima dovoljnu dozu imaginacije nije samo priča već i nagoveštaj nove lične misaone avanture koja nastaje pri susretu stvarnosti i mašte. Na čemu se zasniva takav inspirativni naboj koji izbija iz svakog albuma Pratovog crteža i teksta?
U jednom intervjuu na zapažanje sagovornika da je razlika između njega i većine strip-autora u 30.000 knjiga kojima je okružen u sopstvenoj biblioteci, Prat odgovara da za četiristotine hiljada primeraka stripova koji se godišnje prodaju duguje Šekspiru, Zen Greju, Homeru i Tolkinu. I dodaje: „Videli ste sve te rečnike, sve te enciklopedije raznih zemalja, komplete časopisa poput National Geographic, … Kada me neka ideja obuzme, uvek imam šta da pišem, beležim, crtam skice“. Ovo objašnjava kako se Korto Malteze sprijateljio sa ljudima iz svih društvenih slojeva, često sa ove i one strane zakona, a takođe upoznao i drugovao sa stvarnim istorijskim ličnostima, kao što su Džek London, Ernest Hemingvej, Herman Hese, Džejms Džojs, Džozef Konrad, Gabrijele D’Anuncijo*, Džon Rid** i Enver Paša***. Nije Hugo Prat izmislio strip, ali je uveo revolucionarni zahvat objedinjujući crtež i literaturu – slikarstvo i istoriju – maštu i stvarnost, u jedinstven slikovno-narativni serijal podsećajući nas kako je jednom rekao, da je „svet pun priča koje čekaju da budu ispričane“. Jedna od njih na granici nedokučivosti istine i laži, ispričana u duhu Korta Maltezea u pomen trideset godina od smrti Huga Prata, upravo sledi.
Džon Rid:
- Korto, jedva sam te našao, rekao si da ćeš biti u hotelu Moskva. Kad sam pitao za tebe samo su me odveli do čamca i krenuli smo. Šta radiš na ovom ostrvu u sred Dunava u naselju kao da je deo Istanbula? U šta si se opet uvalio?
Korto Malteze:
- Kad su javili za atentat u Sarajevu na prestolonaslednika Ferdinanda i u bečkim novinama video fotografije atentatora sve sam povezao. U hotelu Moskva, gde si me tražio po dogovoru, upoznao sam jednog srpskog majora, vrlo živopisan lik. Ni manji čovek, ni veći osobenjak. Blizu hotela me odveo u kafanu Zlatna moruna gde su se okupljali ribari i tako je otpočela moja avantura dunavskog mornara. Čekajući te, a odužilo se, uživao sam u ribolovu, ribljoj čorbi, vinu i najboljem kavijaru na svetu.
Džon Rid:
- U toj kafani su se okupljali mladi srpski revolucionari i odatle krenuli da izvrše atentat, tako kaže austrijska istraga. Uz to se i spominje neki srpski vojvoda koji ih je obučavao. Zato su Austrijanci u ultimatumu i tražili da dođu u Srbiju i izvrše istragu. I dalje ne vidim šta ti imaš sa time!
Korto Malteze:
- Imam, taj major koga sam spomenuo a svi su ga oslovljavali vojvoda ponudio mi je da idemo na neku improvizovanu streljanu na gađanje. A ja odavno nisam pucao i tako pristanem. Tamo sam upoznao i neke mladiće koje posle prepoznam na fotografijama u bečkim novinama kao atentatore.
Džon Rid:
- Da, sad povezujem, ako bi austrijski policajci počeli istragu u Beogradu lako bi došli do tebe. Još bi moglo da bude upleteno i britansko poslanstvo, a oni bi se lako odrekli bilo kakve veze sa tobom i ostao bi sam.
Korto Malteze:
- Korto nije sam! Upozorio me moj prijatelj Enver-Paša i poslao kod gazda Osmana u ovu tursku oazu na Dunavu, gde sam siguran od svih službi u ovom glupom evropskom ratu. Uživaj Džone u pravoj turskoj kafi i ratluku sa orasima!
Džon Rid:
- Neće dugo biti samo evropski, američki imperijalisti traže načina i vrše pritisak na predsednika Vilsona da uđe u rat. Ukoliko pobede Nemci, američki bankari će izgubiti velike novce jer su odobrili ratne kredite Francuskoj i Velikoj Britaniji. Zato sam i došao u Evropu, izgleda da će se imperijalizam srušiti, a sve će započeti iz Rusije.
Korto Malteze:
- To je govorio pre dve godine srpskim socijalistima u Beogradu onaj ukrajinski Jevrejin i Lenjinov prijatelj. Samo je vama komuncima i internacionalistima odgovaralo da počne rat u Evropi i tražio se samo povod. Sada mislim da je tog Bronštajna trebalo ranije proterati iz Beograda. Ali, Džone ostavimo šta je bilo, došao si iz Soluna i prošao Srbiju, svašta se priča o ratu i epidemiji.
Džon Rid:
- Već mi je u vozu prema Srbiji poručnik lekarske misije Britanske vojske ispričao kako su ubedili srpsku Vladu da na mesec dana zaustavi sve vozove da bi se sprečilo širenje bolesti i onda su naredili sanitarne mere u prljavim gradovima, obavili prinudnu vakcinaciju protiv kolere i počeli da dezinfikuju čitave delove stanovništva. Rekao mi je da je od preko 400 lekara sa kojima je srpska vojska počela rat, ostalo u životu manje od 200. Srbija je zemlja smrti u kojoj besni epidemija tifusa, velikih boginja, šarlaha i difterije duž glavnih puteva, a verovatno će se i kolera proširitu dolaskom leta.
Korto Malteze:
- Priča se ovde da u gradovima ima mnogo zarobljenih austrijskih vojnika koji se mogu jeftino iznajmiti za slugu.
Džon Rid:
- Iako je ratom i bolestima opustošena zemlja a okupator učinio strašne zločine, u Nišu sam video da svuda slobodno lutaju austrijski vojnici u uniformama. Neki su vozili zaprežna kola a drugi kopali rovove. Dobrovoljno su prihvatali da budu sluge jer su time dobijali pristojno mesto da žive i imaju bar oskudnu hranu. Viđao sam i austrijske oficire u punoj uniformi i s mačem.
Korto Malteze:
- Do nas ovde često dopire austrijsko artiljersko delovanje na Beograd, hteo sam da vidim grad ali me odvraćao moj prijatelj alas, profesor matematike koji često dolazi kod mene.
Džon Rid:
- Austrijski veliki topovi su bombardovanjem dosta razorili grad, vidljive su velike rupe prečnika četiri i po metara, jedna granata je srušila krov Vojne akademije i eksplodirala unutra. Granate su pale i na krov Kraljevskog dvora i opustošile unutrašnjost. Austrijancima je posebna meta bio Univerzitet, jer je tu bio centar pansrpske propagande gde je osnovano tajno društvo čiji su članovi ubili nadvojvodu Ferdinanda. Video sam preko reke da se gomila austrijska i nemačka vojska i artiljerija, sluti da spremaju napad na Beograd.
Korto Malteze:
- Onda je Džone vreme da ostavimo ove narode njihovim ratovima i krenemo za Rusiju, kako smo i dogovorili. Ti u svakom slučaju ideš tamo gde tvoji pripremaju permanentnu revoluciju, a ja još nisam siguran šta ću sa ovom mapom blaga Aleksandra Velikog koju mi je dao gazda Osman.
„Dragi prijatelji, ova priča je konačno završena.
(…)
Pričalo se da odgovara svakom ko mu dođe na grob da ga pozove. Jednog
lepog jesenjeg dana, kad šuma u kojoj on počiva postaje crvena i zlatna,
bio sam na njegovom grobu, pozvao sam ga, nije mi odgovorio“.
Iz završnog dela albuma Korto Malteze – U Sibiru.
____________________________
*Italijanski pesnik Gabrijele D‘Anuncio (1863 – 1936) napisao je poemu Oda narodu srpskom koja je objavljena 24. novembra 1915. godine u milanskom listu Corriere della sera. Prevod ove poeme srpskog pesnika Milutina Bojića objavljen je 7. aprila 1916. godine (po jul. kalendaru) u prvom broju Srpskih novina na Krfu.
**Džon Rid (1887 – 1920) je bio američki novinar, pesnik i socijalistički aktivista. Kao ratni dopisnik izveštavao je o meksičkoj revoluciji i bio na svim frontovima i pozadini Prvog svetskog rata u Rusiji, Grčkoj, Srbiji, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji i Poljskoj. U Srbiju je stigao iz Soluna i boravio od aprila do maja 1915. godine. Svedočanstva je objavio u antologijskim knjigama „Ustanički Meksiko“, „Deset dana koji su potresli svet“ i „Rat u istočnoj Evropi“ u kojoj je i deo o ratu u Srbiji (čiji delovi su u ovom eseju preuzeti u formi razgovora sa Kortom Maltezeom).
***Ever-paša (1881 – 1922) je bio jedan od glavnih vođa Osmanskog carstva u Drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu. Kao ministar rata, a samim tim i glavnokomandujući smatran je najuticajnijom ličnošću vlade Osmanske Turske ili „glavni čovek u Istanbulu“, kako su ga mnogi nazivali.
