Na današnji dan pre tačno 20 godina, napustio nas je Dragoš Kalajić. Čovke koji u nekom užem smislu nije bio književnik, dobija mesto u našoj rubrici ovoga puta zbog neverovatnog doprinosa srpskoj intektualnoj i kulturnoj misli.
Dragoš Kalajić bio je jedan od najprovokativnijih srpskih mislilaca i publicista druge polovine 20. veka. Njegovo stvaralaštvo obuhvata eseje, filozofske rasprave i umetnički rad, a u središtu njegovog interesovanja bila je sudbina Evrope – ne kao geografskog pojma, već kao duhovne i kulturne celine. Oštar kritičar savremenog sveta, Kalajić je smatrao da Zapad srlja u duhovnu prazninu, zamenjujući istinske vrednosti potrošačkom ideologijom i bezličnim globalizmom.
U delu poput „Smaka sveta“, zalagao se za obnovu tradicionalnih, aristokratskih i duhovnih vrednosti koje su, po njegovom mišljenju, činile temelj evropske civilizacije. Njegov stil je bio strastven, bogat referencama na istoriju, umetnost i filozofiju, često i polemičan, ali uvek sa jasno izraženim stavom i vizijom.
Kalajić nije bio pisac kompromisa – njegova reč je tražila otpor, dijalog ili bar promišljanje. Za jedne kontroverzan i ideološki neprihvatljiv, za druge lucidan i dalekovidan, ostao je važan glas u srpskoj intelektualnoj i kulturnoj istoriji, koji se ne može lako zaobići ni ignorisati.
Mnogi ga smatraju svojevrsnim prorokom, jer je na jedan precizan i temeljan način predvideo propast Zapada, čiju kulminaciju mi danas doživljavamo.
Na kraju ovog kratkog osvrta na delo Dragoša Kalajića, ostavljamo nekoliko njegovih citata kao poziv da se upoznate sa stvaralaštvom ovog mislioca. Naša preporuka je knjiga „Vidici i ideje“, u kojoj se najveći srpski intelektualci ovog veka bave idejama Dragoša Kalajića.
Nema pobede vrednije od vernosti sebi u porazu, niti ima većeg poraza od izdajstva sebe zbog pobede.
Kad su Srbi postali predmet demonizacije, sankcija i konačno agresije najjačih sila Zapada – mnogi od njih su požurili da se preodenu u druge „građanske“, „autonomaške“ ili „vojvođanske“ te „crnogorsko-separatističke“ odeće, moleći poštedu od neprijatelja, pa i nagrade za takve izdaje. Sve je to ljudski razumljivo i oprostio: ne može svako da bude Srbin.
