Jekaterina Entina, doktorka političkih nauka, profesorka Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Viša škola ekonomije“, rukovodilac Odeljenja za crnomorsko-sredozemne studije Instituta za Evropu Ruske akademije nauka, dala je intervju čuvenom Fjodoru Lukjanovu za emisiju „Međunarodni pregled“ u produkciji „Rusije 24“.
Centralna tema ovog intervjua bila je naša zemlja, a razgovor prenosimo u celosti.
U Srbiji nije mirno. Talasi protesta traju još od prošle jeseni, kada se dogodila tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu. Vlastima još uvek ne uspeva da smire nezadovoljne, a što duže to traje, to je teže. O uzrocima događaja, za emisiju „Međunarodni pregled“, govorio je Fjodor Lukjanov sa Jekaterinom Entinom.
Fjodor Lukjanov:
Kakva je priroda ove krize? Da li je ovo neka vrsta „obojene revolucije“?
Jekaterina Entina:
Svi gledaju sliku. To su zaista najmasovniji protesti u savremenoj istoriji Srbije. I vizuelno nas podsećaju na „majdansku“ sliku. Ali ne treba donositi zaključke samo na osnovu slike — stvarnost je mnogo složenija.
Svaki narod ima svoju političku kulturu. Stanovnici Balkana, pa i Srbi, nisu izuzetak. Oni imaju svoj način da „podignu poklopac na loncu“. Srbi vole da izlaze na ulice. Vučić je to dobro znao. Tokom svih godina njegove vladavine bilo je protesta različitih razmera. Uvek je spremno davao prostor za proteste (i za odobrene i za neodobrene). Sve je bilo normalno. Jedan od njegovih političkih aduta bila je mogućnost da u svakom trenutku raspiše vanredne izbore na bilo kom nivou. Što se i dešavalo.
Šta se onda promenilo? Unutrašnja politička situacija u Srbiji. Unutar vladajuće Srpske napredne stranke postoji duboka kriza. Nije ona nastala juče, ni u poslednje tri godine. Vučić je još 2021. prvi put govorio o tome. Tada je rekao da je potrebna reforma stranke, ali iz raznih razloga do toga nije došlo. Pokušaj da se stranka restrukturira još uvek nije uspeo.
Za Srbiju je ta stranka ogromna – ima oko 750 hiljada članova, dok Srbija ima manje od 7 miliona stanovnika (uključujući i maloletne). Karijera, posebno u javnom sektoru, odvija se po partijskom ključu. Uz ovakav obim stranke, neminovno dolazi do pada profesionalizma i kumovskih veza, što se i dogodilo. A samim tim opada i kvalitet kadrova.
Za svakog čoveka, bilo da živi u velikim gradovima ili u malim selima, to je jedan od motiva za proteste.
Druga strana medalje: čim Vučić pokuša da sprovede reformu, u tome mu smetaju duboki sukobi između klanova unutar stranke, ili prosto veličina te partije. On jednostavno ne može u svom biračkom telu da očisti i zameni toliki broj ljudi.
Sve pokušaje da se formira novi „Narodni front“ ili pokret „Za narod i državu“ za sada ne daju rezultate. Poslednji takav pokušaj bio je u martu, posle prethodnog velikog protesta, ali ni on nije doneo konkretne rezultate. To je njegova glavna slabost. Pokušaji da upotrebi silu (što trenutno i čini), kako bi ugušio proteste na ulici, najverovatnije će izazvati još veće protivljenje prema njemu i njegovim postupcima. Tu dolazi do efekta „zova iz džungle“ – narod se okuplja kada oseti „krv“, shvativši da možda prvi put posle dugo vremena postoji šansa za promene.
Ne treba koristiti termine poput „obojena revolucija“ ili „spori Majdan“ za događaje u Srbiji – to može stvoriti iskrivljenu sliku. Za ruskog čoveka, „Majdan“ ima veoma određeno značenje povezano s Ukrajinom: otvoreni rusofobi, snažni zagovornici evropske integracije i grupe radikalnih nacista. Srpski protesti su sasvim drugačiji. Protestna masa je prilično homogena. Nema rusofoba, niti mnogo aktivnih proevropskih aktivista. Danas u Srbiji raste euroskepticizam – i to je objektivni trend.
Ovi protesti nisu o spoljnopolitičkim ciljevima građana. Oni izražavaju nezadovoljstvo unutrašnjom situacijom i Vučićevom spoljnom politikom. Ali ne zato što on ne ide u EU ili, obrnuto, što se zbližava s Rusijom.
Već zato što više niko ne razume šta Vučić zapravo želi. Njegova politika sedenja na više stolica postala je nejasna za sve.
Lukjanov:
To izgleda da ni spolja više ne razumeju…
Entina:
Upravo to stvara plodno tlo za mešanje spoljnog faktora. Ima li ga u današnjim protestima? Naravno da ima. Ne može ga ne biti u zemlji gde je čitav sloj nevladinih organizacija poslednje tri decenije stvoren i održavan isključivo novcem zapadnih fondova. Rusija, niti bilo koji drugi regionalni akteri, nisu ulagali u stvaranje svojih NVO, radna mesta za humaniste i srpsku omladinu. Naravno da te zapadne NVO i zapadne obaveštajne službe postoje.
Današnji protesti nemaju istaknute lidere. Ali to nije karakteristično za „obojene revolucije“, već jednostavno odražava stvarnost. U Srbiji trenutno nema autoriteta javnog mnjenja koji bi mogli povesti mase. Nema ih zato što smo, prvo, mi u Rusiji indolentno radili sa srpskim civilnim društvom, a drugo, sve do nedavno, Vučić je odgovarao i Evropljanima, i Amerikancima, i Britancima, i Kinezima. Nijedna strana nije bila zainteresovana za pojavu jakih figura.
Ali, takve figure će se uskoro pojaviti. Biće to konsenzualne, kompromisne ličnosti – tzv. stručnjaci, ljudi koji se nikad ranije nisu bavili politikom. I u uslovima pasivnosti naše politike, oni će pre svega zastupati zapadne interese.
Zapad ne mora da svrgne Vučića – važno mu je da proširi uticaj u srednjem sloju političke scene Srbije i da promeni deo tehno-elite. Uz buku protesta, to se može lako uraditi. Za to nisu potrebne harizmatične ličnosti – dovoljno je da se što više ljudi ubaci u niže i srednje nivoe vlasti.
Britanci, Nemci i Amerikanci vrlo ozbiljno rade i sa omladinom koja je sada izašla na ulice. I nije to samo studentski pokret – reč je o ljudima radno sposobnog i aktivnog uzrasta. Među njima se traže kandidati koje mogu „ubaciti“ u državne i upravne strukture. I to će se nesumnjivo desiti. Hoćemo li kasnije u Moskvi to nazvati „obojenom revolucijom“? Verovatno da. Ali da li je to zaista takva revolucija – veliko je pitanje.
Lukjanov:
Veliki skandal u vezi s optužbama ruske spoljne obaveštajne službe o isporukama srpskog oružja Ukrajini — da li to ima uticaja na raspoloženje u Srbiji?
Entina:
To je, naravno, izazvalo ogroman odjek. Jedan je od važnih faktora i među demonstrantima, i uopšte u društvenom raspoloženju – potvrdilo se ono osećanje nejasnoće u Vučićevoj spoljnoj politici. Tu je i potpuna neizvesnost u vezi sa budućnošću NIS-a (Naftna industrija Srbije), gde Rusija ima većinski udeo. Još u januaru su najavljene moguće američke sankcije prema NIS-u, ali do sada nisu uvedene. Vučić je to iskoristio u svojim izjavama, a zajedno sa saopštenjem ruske Službe spoljnih obaveštajaca – to je imalo veliki odjek.
Srpsko društvo se sve više pita kakav je ruski stav prema Vučiću i događanjima u Srbiji. Postoji osećanje zbunjenosti: „ujutro se pojavi saopštenje ruske obaveštajne službe koje pokazuje da je Vučić problematičan partner, a popodne saopštavate da ga podržavate“. Takva kontradiktornost stvara emotivnu nelagodu.
Učesnici protesta su većinom nacionalno-patriotski orijentisani, većina njih je proruska. I to niko ne krije. I mi sami na zvaničnom nivou kažemo da razumemo da među demonstrantima ima mnogo proruskih ljudi. Ali činjenica da ne razumeju doslednost ruskih izjava i postupaka – biće iskorišćena od strane naših neprijatelja.
Lukjanov:
Vučić je dugo na političkoj sceni. Može li se reći da Srbija vodi nezavisnu spoljnu politiku?
Entina:
U prvoj fazi – da. Sada, uz oprez, možemo reći – pre ne. On je u početku shvatio da, koristeći rivalitet velikih sila, Srbija može da postigne ekonomski rast – i to se zaista dogodilo. Ne možemo negirati njegove spoljnopolitičke uspehe.
Ali sada je prostor za manevrisanje znatno sužen. Kinezi su potpisali sve moguće strateške sporazume sa Beogradom, obezbedili su svoje interese. Njima je sada svejedno ko će biti na vlasti u Beogradu. Kada je reč o Rusiji i SAD – i Beograd i Moskva znaju da sve na kraju zavisi od dogovora Moskve i Vašingtona. Srbija je ovde drugi, ako ne i treći ešalon.
Ključna tema je Republika Srpska u Bosni i Hercegovini. Mi s pravom ne samo da se oslanjamo na tu temu, već i jasno pokazujemo da nam je važna pozicija Banje Luke, i spremni smo da je podržimo. Od rešenja tih pitanja zavisiće i kontekst odnosa s Beogradom.
Kada je reč o Evropskoj uniji – i tamo razumeju da sve na Balkanu sada zavisi od rusko-američkih odnosa. I oni sa svoje strane ozbiljno pojačavaju pritisak na Vučića. On, kao dugogodišnji partner barem Nemcima, sada je u sve težoj poziciji.
Vučić je danas skoro potpuno zavistan od šire međunarodne situacije. Takvi rizici su postojali od početka, ali verovatno ni on nije očekivao ovako oštru promenu globalne politike. Ako se sve to nadoveže na složenu unutrašnju situaciju u Srbiji, jasno je da je njegova politika ekstremno zavisna i spolja i iznutra.
IZVOR: https://globalaffairs.ru/articles/lyudi-v-serbii-entina/
