Kada smo pre pet godina pokrenuli ovaj portal, sa željom da lokalnom i regionalnom stanovništvu prikažemo značaj leskovačkog kraja, jedna od ideja je bila da se poseban fokus baci na svetinje Jablaničkog okruga i generalno duhovni značaj našeg kraja.
- godine smo sa velikim uspehom prezentovali projekat „Duhovna vertikala opštine Bojnik“, i taj projekat je bio svakako vrhunac našeg terenskog rada.
Od današnjeg dana počinjemo sa, čini se, još značajnijim projektom za podizanje svesti srpskog naroda – počinje projekat „Duhovni obruč iznad Leskovačke kotline“. U osam teksotva i isto toliko video zapisa koji će biti dostupni na našim društvenim mrežama, upoznaćemo se svi zajedno sa planinskim biserima Leskovca, sa posebnim naglaskom na Babičku goru – Malu Svetu Goru.
Uživajte!
Za samo razumevanje teme potrebno je osnovno, geografsko znanje. Nahija Dubočica nalazila se u okviru Kruševačkog sandžaka, a prostirala se na teritoriji sličnoj današnjem Jablaničkom okrugu. Kada to znamo, potrebno je odgovoriti na pitanje – zašto baš 16. vek?
Iz 16. veka potiču mnoge svetinje leskovačkog kraja, a to je i svršetak jednog ciklusa.
Poznato je da su Srbi u Dubočici gradili manastire od 1165. pa do 1570. godine, tako da najstarije, a najpreciznije pisane izvore o samim manastira nalazimo upravo u ovom razdoblju.
Elem, istorijska je činjenica da je od svih nahija u Kruševačkom sandžaku, najviše manastira imala upravo Dubočica. U izvorima se pominju ukupno 22 manastira i to: Sv. Jovan u Jašunji, Vavedenja Sv. Bogorodice u Crkovnici, Sv. Nikole u Kozaru, Sv. Nikole u Nakrivnju, Prečiste Bogorodice u Vlasotincu, Sv. Spasa u Glasoviku, Sv. Bogorodice u Gradištu, Prečiste Bogorodice u Zalužnju, Sv. Arhanđela u Medveđi, Blagoveštanja u Mačištu, Časni Trn u Caričinu, Sv. Đurđa u Crnom Vrhu, Prečiste Bogorodice u Konopnici, Sv. Arhanđela u Kutlešu, Sv. Bogorodice u Izmorniku, Prečiste Bogorodice u Slatini, Sv. Đurđa u Sedlarici, Sv. Bogorodice u Babičkom, Sv. Nikole u Vlasotincu, Sv. Nikole u Golupcu i manastir u Gorini.
U uvodu ovog teksta posebno smo istakli značaj samog projekta, a on se ogleda u izuzetnoj važnosti manastira za očuvanje srpskog identiteta. Manastiri nisu bili samo duhovni centri, već su bili škole, prodavnice, utočišta.
O manastirima kao jedinom svetlu u tami ropstva pod Turcima, govorio je i Vuk Stefanović Karadžić: „Srpski su namastiri svi po šumama i potocima; ne samo što su im crkve (ponajviše s jednim kubetom) majstorski zazidane od kamena, nego mlogi imaju svud naokolo zidove, kao gradići. Oni su do danas bili pravi i jedini stubovi i čuvari zakona rišćanskoga i imena Srpskoga.“
Da nije bilo manastira, zaista danas ne bi bilo ni Srba. Zamislite onda želju za očuvanjem vere, za očuvanjem nacionalnog identiteta koju su imali naši preci, kada na jednom ne velikom prostoru, izgradite iz nemaštine čak 22 manastira. To je 22 stubova, 22 podsetnika budućim generacijama ko su, šta su i odakle potiču.
Dok se Šumadija početkom 19. veka polako oslobađala, naši manastiri još pola veka ostaju jedina nada srpskog naroda juga za slobodu. Zbog toga im je značaj dodatno uvećan, zbog toga sada mi njih moramo čuvati.
Ovim uvodnim tekstom samo smo odškrinuli vrata jedne divne, potresne, ali i pobedničke istorijske priče. Naredni tekstovi će ta vrata u poptpunosti otvoriti.
Ovaj tekst napisan je u okviru projekta „Duhovni obruč iznad Leskovačke kotline“, koji naše udruženje realizuje uz sufinansiranje Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
