Le-p (2)
Dr Nebojša Veljković: PRIČA O DRUŠTVENOM ANGAŽOVANJU ROCK’N’ROLL MUZIKE

Za sedamdeset godina svog postojanja, kako je predstavljeno u ovom serijalu, rock muzika je prošla na više načina u muzičkom smislu kroz mnogostruka istraživanja i izražavanja, ali je tematski što se tiče ukazivanja na ekološke probleme ostala dosledna svom načinu izražavanja. Tematski jasna, komunikacijom usmerena i porukom kritična. Više od toga ne možemo da očekujemo, jer je rock muzika bila i ostala samo umetnička manifestacija kulture. 

GLEDAM KROZ RUPU NA NEBU (5)

Ozon je bezbojni gas koji se uglavnom nalazi u Zemljinoj stratosferi i formira zaštitni sloj koji apsorbuje štetnu ultraljubičastu svetlost od Sunca. Iako je još tridesetih godina bilo manjih istraživanja tek je objavljivanjem opsežnog istraživanja maja 1985. godine u naučnom časopisu Nature potvrđeno ekstremno smanjenje ozona nad Antarktikom - takozvana antarktička ozonska rupa. Ubrzo je postalo jasno da je ovaj pad ozona izazvan hemikalijom hlor-fluor ugljenikom (CFC) koju je napravio čovek. Da bi pomogla u rešavanju globalnog iscrpljivanja ozona, međunarodna zajednica je regulisala proizvodnju i potrošnju CFC-a usvajanjem Montrealskog protokola 1987. godine. Ova i naredne akcije su delotvorno zabranile proizvodnju CFC-a i postavile preduslove za oporavak ozonskog omotača. Nažalost, zahvaljujući svojoj dugovečnosti i masovnoj upotrebi (sprejevi, frižideri i klime) jer nije štetan po naše zdravlje i nije zapaljiv, CFC je u toj meri korišćen da i danas nastavlja da utiče na nivo ozona u atmosferi.

Deceniju pre ovog otkrića grupa Black Sabbath je 1975. godine na albumu Sabotage u pesmi Rupa na nebu (Hole In The Sky)efektno pokazala da je heavy metal pogodan za izražavanje ekoloških ideja, prvi su u rock muzici upozorili na problem ozonske rupe:

Gledam kroz rupu na nebu 
Ne vidim ništa varljivim očima
(...)
Gledao sam pse rata kako uživaju u gozbi
Video sam zapadni svet kako se spušta na Istok.

Jugoslovenska hard rock grupa Atomsko sklonište je primer prave ekološki angažovane scensko muzičke postavke. Tekstovi pesama su bili vizionarski. U vremenu kada se nije nazirao internet, njihov ekološki rif da ćemo “sklapati prijateljstva putem kućnog kompjutera” u pesmi Oni što dolaze za nama (1978) sa albuma Infarkt delovao je u domenu naučne fantastike:

Oni što dolaze za nama,
Imat će samo
Betonirane pejzaže,
Nosit će na glavi
Zelene kape i šešire,
A iz očiju
Cvjetovi će da im vire.

Nebojsa Veljkovic

U drugoj polovini sedamdesetih godina, za vreme svetske energetske i ekonomske krize dolazi do pojave jedne provokativne verzije rock muzike, pank (punk) pokreta koji se nudi onima koji nemaju više šta da izgube, a nemaju i nadu da će nešto dobiti. Rodonačelnik ovog muzičkog pravca grupa The Clash je objavila decembra 1979. godine u Engleskoj album London zove (London Calling), a mesec dana kasnije u SAD. Ovo je razlog što je ovaj dvostruki LP britanski nedeljnik New Musical Express proglasio najboljim albumom sedamdesetih, a američki magazin Rolling stone najboljim u osamdesetim godinama. Album je u muzičkom smislu jedinstvena fuzija panka, rokabilija, regea, ritma i bluza, i razlikuje se od bilo čega objavljenog ranije, ali i kasnije. Aktuelnost svetskog trenutka dočarava naslovna numera London Calling koja je ironična aluzija na krilaticu svetskog servisa BBC-a i oblikovana je kao radio prenos.

Da se podsetimo, u leto 1979. godine izbila je iranska i naftna kriza, a Engleska se suočila sa usponom politike koju je predvodila premijerka Margaret Tačer. Svet je doživeo primere apokaliptičnih ekoloških akcidenata preko dva karakteristična slučaja. Dogodila se nuklearna katastrofa u elektrani „Ostrvo tri milje“ u SAD i došlo je do najveće do tada havarije na naftnoj platformi u Meksičkom zalivu pri čemu se izlila nafta prekrivši skoro tri hiljade kvadratnih kilometara. Odraz toga su bili rafali gitarskih rifova grupe The Clash upućeni prema njihovoj „čeličnoj ledi“ čija je politika prvo pogodila najsiromašnije, uostalom pank je i ponikao u radničkim četvrtima Londona. Ništa ne zvuči ubedljivije od ovih stihova:

(...) sunce uzima danak
Očekivano otapanje, pšenice rod tanak
Mašine prestaju da rade, ali ja nemam frke
Zato što se London davi, a ja živim pored reke
London zove potlačene, izađite iz skrovišta momci i devojke.

Vredi spomenuti mišljenje Darka Glavana jednog od najuglednijih jugoslovenskih rock kritičara koji je objavio knjigu PUNK – Potpuno Uvredljivo Negiranje Klasike (1980), gde je napisao: “Punk rock je najznačajniji i ujedno jedini značajan događaj u rocku tokom sedamdesetih godina”. Utoliko je značajan jer je povezao rock muziku sa društvenim protestom i provokacijom i uticao na već postojeće pravce, hard rok (hard rock) i hevi metal (heavy metal) i početkom osamdesetih na svog “mlađeg brata” novi talas (new wave). Više ili manje pank pobuna je uticala i na treš metal (trash metal) i grandž (grunge), pravce koji su se pojavili devedesetih godina.

Nastaviće se

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *