Naslov ove leskovačke priče je parafraza LP albuma Džimija Hendriksa Are You Experienced, objavljenog 1967. godine. U filozofiji je iskustvo skup otkrića zasnovanih najčešće na čulnom doživljavanju i odnosi se na pojedinca. Dve fotografije koje prate tekst ukazuju na dvodelnost naše priče, na prvoj je omot pomenutog albuma, a druga je fotografija spomen ploče čiji tekst sve govori. Pre 55 godina sam prvi put čuo zvuk gitare muzičara koji nije samo meni, tada trinaestogodišnjaku, izmenio muzički ukus, već je postavio temelje gitarskog zvuka i sebe ustoličio na tronu sa koga nikada neće sići.

Danas 10. novembra 2023. godine kada sam prisustvovao otkrivanju spomen ploče na zgradi u čijem podrumu se sedamdesetih godina u mraku i duvanskom dimu diskoteke čulno doživljavala rok'n'rol kultura, postavio sam sebi pitanje iz naslova. Odgovor sledi!

Za mene je sve počelo i uobličavalo se tokom poseta tetki u Beogradu za vreme zimskog i letnjeg raspusta. Tog avgusta 1968. godine, prvog dana gostovanja, sa nestrpljenjem sam ušao u sobu starijeg brata i očekivano zatekao mono gramofon na podu sa gomilom razbacanih LP i singl ploča sa i bez omota. Znao sam šta želim da čujem, kao i tokom prethodnog boravka za zimski raspust, bio je to moj omiljeni Revolver album Bitlsa. Taman sam izvukao vinil iz omota, a brat mi je rekao: Ostavi to, ovaj je sada glavni! Dok je stavljao ploču na gramofon uzeo sam omot na kome se nalazila fotografija crnca koji stoji u sredini i dva belca koja kleče pored njega sa strane, u oba gornja ugla omota je pisalo: ARE YOU EXPERIENCED – Da li si iskusan?

Ništa mi nije bilo poznato, a onda je usledio zvuk koji je u toj meri ostavio utisak da je sve prethodno čulno muzičko iskustvo upijano par godina u toj sobi i uz radio marke TESLA u Leskovcu otišlo u drugi plan. Ono što sam prvo čuo na albumu bila je numera Foxy Lady sa uvodnom distorzijom i energičnim gitarskim rifom – muzičkim akordima koji su se ponavljali, a sve to nije nalikovalo ničemu prethodnom. Za dečaka u pubertetu pripremljenog za izazove rok kulture koja je zahvatila naš glavni grad i širila se provincijom, dovoljno sam upijao i vraćao se u Leskovac sa iskustvom da prenosim utiske sa velikim žarom. Gramofon marke Suprafon koji sam dobio posle završene osmogodišnje škole i nešto već prikupljenih singl i LP ploča je bio dobar muzički kapital za naredne gimnazijske godine. Hendriks je i dalje bio Bog na mom muzičkom nebu u toj meri da sam na času srpskog jezika za usmenu vežbu govorio o svom idolu i na pitanje profesora zašto smatram da je on najbolji rok gitarista, odgovorio: Zato što je naučio gitaru da priča! Ovo sam zapamtio jer znam da tu misao nisam pročitao i od nikog čuo, a uvek me podsećalo na to sa koliko uverenja sam bio ljubitelj muzike Džimija Hendriksa.

Ovde ću završiti prvi pasus prvog dela leskovačke priče koja sada ide logičnim redosledom u pravcu jedne diskoteke.

Kao što se za album Are You Experienced kaže da je revolucionaran na više nivoa – tehnički, muzički, kulturno i šire, tako se za Klub mladih u Leskovcu može reći da je bio revolucionaran jer je iz diskoteke u gradski kulturni prostor na velika vrata uveo rok'n'rol. Mala vrata su već bila otvorena za mnoge jer smo slušali Radio Luksemburg i razmenjivali gramofonske ploče, muzičke utiske o svojim rok favoritima i čitali prvi domaći magazin Džuboks. Klub mladih i njegova diskoteka je bila šira priča od naših soba i mono gramofona gde smo bili okrenuti sebi i nekolicini istomišljenika. Ali je diskoteka bilo nešto sasvim drugo, bila je to “električna crkva” i mi u njoj vernici. Pre pola veka leskovačkim centrom su u kasnim večernjim satima prolazili samo oni koji su žurili kući, a iz prozora “podrumske” diskoteke Kluba mladih dopirala je preglasna rok muzika i kuljao duvanski dim. Iako je rok muzika postala legalna posle održavanja prve gitarijade na beogradskom sajmu 13. februara 1966. godine, tako reći državna, ipak se u široj javnosti smatrala ideološki sumnjivim proizvodom zapadne kulture. Poređenje diskoteke sa “električnom crkvom” je potpuno. Uostalom i posle priznanja hrišćanske crkve od strane cara Konstantina, Rimljani nisu decenijama imali blagonaklon stav prema novoj veri.

Uvodni pasus ove leskovačke priče sam napisao pre nego sam krenuo na otkrivanje spomen ploče Zavičajnog kluba studenata – Klub mladih. Došavši kući posle toga stavio sam LP Are You Experienced na gramofon, a nisam je par godina slušao, kako bi uporedio sadašnji muzički doživljaj sa iskustvom od pre pola veka. Dve stvari nisu iste, sada posedujem dupli LP Are You Experienced objavljen 2017. godine povodom 50 godina od izlaska originalnog izdanja i što je najvažnije sada zvuk dolazi iz Hi-Fi sistema koji šalje svu energiju sa remiksovanih snimaka otisnutih na 180-gramskom vinilu. Ovaj jubilarni dupli LP sa istim nazivom i omotnicom je kompilacija numera američkog i britanskog originalnog izdanja koja su se razlikovala u par numera, a sada i dopunom američkog singla sa legendarnom Hey Joe. Prva ploča na A strani počinje numerom Purple Haze preuzetom sa američkog singla koji je tada trebao da predstavi zvezdu u usponu. Ovo su male i nevažne razlike, ono što je isto je čulni doživljaj kao i pre više od pola veka, samo sada pojačano moćnijim stereo zvukom koji se širi kroz prostor sobe i dočarava trio na pozornici. Kao i tada sa Foxy Lady, zapaljivi fuzzy rif kojim započinje Purple Haze sa količinom i dubinom basa uz jazzy udarce bubnjara su natkriveni očaravajućim zvukom električne gitare koji kao da ne potiče od vibriranja žica, već kako je napisao jedan rok kritičar – „zvuči kao da se vezuje njegova gitara u čvorove“. U godini kad je počeo sa radom Klub mladih, Hendriks je napustio našu vremensku dimenziju. Umro je 18. septembra 1970. godine u 27. godini u londonskom hotelu samo dve i po godine nakon što je objavio svoj debi album. Ali visine koje je dostigao na Are You Experienced su vanvremenske.

Danas kada subotom uveče prođem prepunom ulicom i trgom leskovačkog centra i približim se restoranu Safari, koji se nalazi u blizini zgrade na kojoj sada stoji spomen ploča otkrivena juče, iza ogromnih staklenih panela se vide u mraku mladi ljudi koji igraju ili stoje zaokupljeni svojim mobilnim telefonima. Zaglušujuća muzika ni malo nije nalik na onu od pre pola veka i prodire još jače u spoljašnju sredinu, mnogo moćnije nego ondašnja koja je dopirala iz par podrumskih prozora u dnu trotoara. Ušao sam par puta među današnju mladež, većina su mlađi od mog sina, i shvatio ono što sam znao, a napisao u uvodu ove leskovačke priče - iskustvo je skup otkrića zasnovanih najčešće na čulnom doživljavanju i odnosi se na pojedinca. Mnogo toga ne mogu da predvidim kako će izgledati u mom rodnom gradu, ali za jedno sam siguran – niko neće postaviti spomen ploču posle pola veka na fasadi restorana Safari, nalik onoj koja je otkrivena na mestu gde je radio legendarni Klub mladih.