Postoje oni ljudi koji su od rođenja, čini se, predodređeni da budu dar drugima i da svoje živote posvete sreći svojih sugrađana.
Takvi ljudi su prava retkost u današnjem oholom svetu, gde je svetska prevara širokih razmera, stavljena pod ime humanizam i individualizam, uradila sve kako bi nas otuđila jedne od drugih.
Primetilo se, ipak, tokom godina i godina da razvoj, kakav god on bio, da li politički, ekonomski, duhovni ili kulturološki nije moguć bez ljudi koji su sušta suprotnost ovakvim sistemima.
Takav čovek je zasigurno bio i doktor Žak Konfino.
Prvo što će čitalac koji nije upoznat sa delom i radom uvaženog doktora uočiti jeste neobično ime našeg nekadašnjeg sugrađanina. Zagonetka o imenu, ukoliko je pravilno protumačimo, može nam otkriti veličinu i značaj tadašnjeg Leskovca.
Za razumevanje Konfinoovog porekla i njegovog rođenja u gradu na Veternici, moramo se za kratko vratiti na sam kraj 15. veka. 1492. godina, širim masama poznatija po Kolumbovom “otkriću” Amerike, Jevrejskom stanovništvu mnogo je upečatljivija po brutalnom radu inkvizicije. Kako bi ojačala svoj položaj i uticaj Katolička crkva organizovala je redove za “čistoću krvi”, njihov zadatak bio je proterivanje i ubijanje nehrišćanskog stanovništva iz zapadnoevropskih zemalja. Najistaknutija u tim poslovima bila je inkvizicija zemlje pod čijom zastavom je Kolumbo plovio-Španska inkvizicija.
Tih godina su Sefardi (naziv za Jevreje sa Pirineja), proterivani iz svojih domova uglavnom u Osmansko carstvo. Izuzetak nije bila ni porodica Konfino. Posle godina rada i preživljavanja u Solunu i Istanbulu, početkom devetnaestog veka ova zanatlijska i trgovačka, ugledna porodica, rešava da se skrasi baš u Leskovcu.
Podatak da je jedna porodica Sefarda odlučila da dođe baš u naš grad i to kada još uvek nije bio na vrhuncu svoje moći govori o potencijalima Leskovca čak i na početku 19. veka.
Ovu kratku istorijsku šetnju selimo sada u 22. jun 1892. godine. Čuveni leskovački limar i još čuvenija moderna krojačica Konfino, dobili su sina, te mu dali ime Žak.
Kao dete više je pokazivao sklonost ka knjizi nego ka zanatu. Roditelji ga u tome nisu sputali i počinje svoje inostrano školovanje u Beču 1910. godine. Patriota, Srbin i Jevrejin nije zaboravio svoju otadžbinu. Školovanje prekida 1914. godine po izbijanju Prvog svetskog rata i odmah odlazi da pomaže kao student medicine u bolnici u Valjevu. Kada je ispratio i poslednjeg srpskog vojnika iz valjevske bolnice u Albaniju i kada je okupator stupio na naše tle, odlučuje da nastavi školovanje, ali ovoga puta ne u neprijateljskoj Austriji, već odlazi u Bern.
U oslobođeni Leskovac vraća se 1921. godine i tada kreće da radi velike stvari za naš grad. Iako sam nije bio političar, njegov šarm, smisao za humor i znanje prolazilo je kod gradskih starešina, to je Konfino vešto koristio.
Za svoju privatnu ordinaciju izborio je prvi rendgen aparat u Leskovcu još 1924. godine. Tu njegov rad na poboljšanju zdravlja i kvaliteta života Leskovčana ne prestaje.
Zajedno sa doktorom Dušanom Deklevom otvara prvi sanatorijum 1928. Bio je poznat po tome što u svojoj privatnoj ordinaciji siromašnim ljudima nije naplaćivao preglede i lečenje.
Jedan takav širok, svetski duh nije mogao da se zadovolji isključivo medicinom i humanitarnim radom. Njegov uticaj na društvene i političke prilike u gradu ogledao se kroz književnost. Bio je saradnik “Leskovačkog glasnika”. Njegovi tekstovi često su umeli da uzburkaju javnost. U “Politici”, tada i danas najčuvenijem listu u Srbiji, redovno su izlazile njegove humoreske.
Objavio je desetak knjiga, pripovedaka, romana i pozorišnih dela. Prva knjiga mu je štampana kod čuvenog Gece Kona u Beogradu 1934. godine pod nazivom “Moji opštinari”. U pitanju je bila zbirka pripovedaka i humoreski.
Posle Drugog svetskog rata nije se vraćao, to je zasigurno bila posledica svega što je Leskovac pretrpeo u najvećem pokolju ikada. Bavio se određeno vreme humanitarnim radom u Italiji, a zatim je do kraja radnog veka radio u Beogradu u bolnici. Žak Konfino svoj inspirativan, živopisan i častan život završio je 1975. godine.
Postoji nešto prokleto u ljudskoj ćudi, pa samim tim i u ljudskoj istoriji. Ličnosti kao što je bio Konfino su za jedno društvo pravi dijamanti i biseri. Ipak neretko ljudi neshvataju vrednost onoga što poseduju sve dok ga ne izgube.
Žaka Konfinoa ne možemo da vratimo, ali možemo svi zajedno da negujemo i čuvamo ljude takve energije i takvog znanja.
Žaka ne možemo da vratimo, ali još uvek nije kasno da mu se odužimo kao Leskovčani te da to ime bude u glavi i duši svih naših sugrađana.
Ovaj tekst napisan je u okviru projekta "Znamenite političke figure Leskovca između dva rata" koji naše udruženje realizuje u saradnji sa Gradom Leskovcem.