U trećem tekstu na ovom projektu upoznajemo vas, dragi čitaoci, sa jednim vrlo interesantnim mestom. Za razliku od prethodnih tekstova, u ovom se nećemo isključivo fokusirati na crkvu i dočaravanje čitavog ambijenta oko crkve, već ćemo vam doneti i nekoliko zanimljivosti o samom mestu.

Na dvadesetak kilometara od Leskovca i na samo pet kilometara od Bojnika, nalazi se selo Donje Konjuvce. Duž glavnog puta prostiru se lepe, uglavnom prizemne kuće koje vam jasno stavljaju do znanja da u ovom mestu važi neki drugi red i neki drugi zakoni u odnosu na haotični gradski život.

Kada se malo skrene sa glavnog puta i krene prema Dubravi, čeka vas dobar put koji su lokalne vlasti uredile i asfaltirale 2018. godine. Na tom skretanju posle samo nekoliko stotina metara, sa leve strane, videćete malu belu građevinu nalik na kućicu, i uz nju crvenkasti kvadratast stub sa nekom kupolicom na vrhu. Taj kompleks predstavlja Crkvu Svetog Petra i Pavla, koja je pravi biser ovog mesta.

Neko je rekao da su nekada veliki ljudi živeli u malim kućama, tako je izgleda i sa crkvama. Crkva je mala, skromna, svedena, ali uređena pedantno što govori o naravi i posvećenosti ovih ljudi.

Zaista i ova crkva odaje utisak topline doma i jasno je da su ovakvim oblikom, meštani želeli da crkvu u potpunosti posvete isključivo bogosluženju.

I ova crkva, kao i većina u opštini Bojnik, ima dugu istoriju. Ona je podignuta na temeljima starijeg hrama 1890. godine, a osveštao je episkop niški Nikanor Ružičić 7. septembra 1908. godine. Crkva je naravno s godinama propadala i verovatno bi se srušila i otišla u zaborav da meštani ovog sela nisu skupili novac za obnovu početkom ovog veka. Crkvu je ponovo osveštao episkop niški (blaženopočivši patrijarh srpski) Irinej, 13. jula 2003. godine.

Ono što izdvaja ovaj hram božiji od ostalih u okolini, jeste zvonik. Jako privlačna i lepa građevina odrađena je na kamenom temelju i osnova celog objekta je bele boje. Stvar koja daje na plemenitosti samom zvoniku jesu crvene cigle koje nalikuju na one u Žiči. Te crvene cigle različitog su oblika i pravilno su raspoređene svud po zvoniku. Na vrhu se nalazi i limena ili možda bakarna kupola, sa sivkastim krstom.

      Iako ovo selo nema više od 400 stanovnika, mladi u njemu se ne predaju. Imaju svoj klub, održavaju razne aktivnosti i pokušavaju da svojim aktivnostima ubede meštane da budućnosti na selu i te kako ima. Put je relativno dobar, administrativni centri su blizu, a zemlja je izuzetno plodna. Uz pomoć lokalne samouprave može se ovo selo održati.

Na inicijativu Kluba mladih u Donjem Konjuvcu, nekoliko puta održavan je turnir u malom fudbalu tokom leta i u tom periodu selo u potpunosti oživi.

Donje Konjuvce ima i izuzetan istorijski značaj. Baš u ovom mestu rođena je Đurđelina Đuka Dinić, po kojoj ime nosi jedna ulica u Leskovcu, kao i ekonomska škola u našem gradu. Đuka je bila veliki borac, tekstilna radnica, učesnik u Drugom svetskom ratu u kome je i tragično poginula u Jajincima 1943. godine.

Vredi napomenuti da je Donje Konjuvce mesto rođenja generala – majora Voje Radića. Ovaj čovek je posle učešća u Drugom ratu, dobio na upravljanje „Crvenu zastavu“ u Kragujevcu, gde ima i bistu. Nekoliko puta je bio biran za poslanika Skupštine NR Srbije, kao i za poslanika Savezne skupštine.

Ovo mesto je spoj tradicije, istorije i kulture. Vrlo je retko da jedno malo mesto može toliko puno da ponudi u toliko puno sfera. Donje Konjuvce nudi mir, ali i vredno istorijsko i duhovno uzdizanje, zato ga svako od nas Leskovčana i Bojničana treba posetiti.

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Duhovna vertikala opštine Bojnik“, koji naše udruženje realizuje u saradnji sa opštinom Bojnik.