Poljubac Evrope i Azije. Sudar svetova, sudar dve civilizacije. Sukob dva različita pogleda na svet. Prah, pepeo, dim. Rim posle Rima. Sveti car Konstantin verovatno nije ni slutio šta će sve prouzrokovati njegova prestonica koju je gradio na početku 4. veka.

Na Bosforu, na moru, dovoljno daleko od divljačkih plemena sa severa, dovoljno daleko od pustinjskih plemena sa istoka. Tako se činio Konstantinopolj novom rimskom caru, kada je počeo da ga stvara. Neosvojivo. Prkosno. Tako na kraju nije bilo.

Doneo je taj grad, taj Konstantinopolj i Carigrad, i taj Istanbul mnogo patnje. Ipak, uvek je ostao mesto težnje, želje i žudnje. Za nas južnjake dugo je, nažalost, predstavljao i prestonicu.

       Na ovom portalu nemamo praksu da pišemo o neprijateljima hvalospeve i pohvale. Neće biti tako ni sada. Međutim, naša je dužnost da baratamo činjenicama i da iste iznosimo javnosti.

Leskovac je pod Osmanskim Carstvom bio ukupno 423 godine. Novembra 1454. godine Turci su nabili na kolac zaštitnika Leskovca, Nikolu Skobaljića, a naš grad je oslobođen od istih u decembru 1877.

Leskovac je u tom periodu teritorijalno i administrativno pripadao Osmanlijama, i morao je, kako-tako, da funkcioniše u okviru samog carstva.

Tokom tog „privremenog boravka“ pod Turcima, carstvo je izdavalo list u Istanbulu pod nazivom „Carigradski vesnik“. Neki brojevi ovog lista izdavani su i na srpskom jeziku, ali uglavnom je ovdašnjem pismenom stanovništvu on bio dostupan na grčkom ili bugarskom.

Naravno, sultan nije bio zainteresovan za širenje pismenosti kod Srba, tako da su ovo bile jedine zvanične novine iz prestonice koje su bile dostupne Leskovčanima.

„Carigradski vesnik“ je na neki način bio pandan Novinama srbskim, o kojim smo na ovom projektu već pisali.

Osnovni zadatak vesnika bio je obaveštavanje naroda o poslovima carstva, administrativnim poslovima, imovinskom stanju, mobilizaciji, uz poneki tekst koji je opisivao kompletno stanje u državi.

Nije bila retka pojava da se srpskom stanovništvu plasiraju tekstovi koji su imali zadatak da približe Srbe nekim drugim crkvama i kulturama. To zbunjivanje stanovnika je donekle uspelo u današnjoj Severnoj Makedoniji, teritoriji koja je pre bila poznata pod nazivima Vardarska Makedonija ili Stara Srbija, ali u leskovačkom kraju ljudi su znali vrlo dobro ko su i šta su.

Bugarski i grčki uticaj na sultana i Divan (osmanska Vlada) najslabiji je bio u 16. veku, pogotovo u drugoj polovini. Tada možemo govoriti o srpskom uticaju na sultane, a najznačajniji za to bio je Mehmed-paša Sokolović, koji je bio veliki vezir (osmanski premijer), u periodu od 1565. do 1579. godine.

U tom periodu došlo je i do obnove Pećke patrijaršije, tako da Srbi, bar u jednom periodu od stotinak godina, nisu morali da brinu o promeni vere ili promeni nacije.

      Uticaj turske vlasti i danas je primetan u Leskovcu i na jugu Srbije. To možemo videti kroz arhitekturu, infrastrukturu, ali i mentalitet stanovništva.

Mnogi će reći da smo zbog Turaka nešto „nazadniji“ od naših sunarodnika u Vojvodini. Zbog čega? Zbog lepših fasada u Novom Sadu? Ropstvo je ropstvo. Vođenje tuđih ratova uvek je najveća muka koju čovek može da iskusi. Ako se i pitamo da li je možda Srbima bilo bolje preko Save i Dunava, dovoljno je da jednom pročitamo „Seobe“ Miloša Crnjanskog i da uočimo lik Vuka Isakovića. Taj „beskrajno plavi krug i u njemu zvezdu“ isto su videli naši preci koji su ostali ovde i oni koji su krenuli za Arsenijem Čarnojevićem. Čežnja za slobodom uvek je ista, ako je čovek nema, bez obzira da li tu slobodu uzimali Turci ili Austrijanci.

Razlika je jedina što su Evropljani opasniji i lukaviji. Oni nisu pokušavali da muče naše stanovništvo, već su pokušavali da ih sjedine u mešavinu naroda bez identiteta. Naša tegoba pod Turcima, fizički nam je odmagala, ali nas je duhovno spasila. Razne hodže, Bugari i Grci, razni Carigradski vesnici, nisu nam govorili ko smo, ali su nam razjasnili ko sigurno nismo.

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Štampa, beletristika i znameniti novinari i pisci između dva svetska rata“, koji naše udruženje realizuje u saradnji sa gradom Leskovcem.