Pred sam kraj ovog projekta, malo ćemo se bolje upoznati sa našim partnerom u izradi ovih tekstova.

Postoje mesta koja jedna druge dopunjuju, ne idu jedna bez drugih i deo su jedinstvene celine. Takva dva mesta su svakako Bojnik i Radan. Nemoguće je opisati jedno bez drugog.

Skriveni od pogleda, neki će reći nedovoljno razvijeni, a pravi će reći prelepi i prepuni istorije, takvi su Radan i Bojnik.

      Sa nešto više od 11 hiljada stanovnika, smeštena severozapadno od Leskovca, opština Bojnik predstavlja pravo malo blago Južne Srbije, sa mnogim neiskorišćenim potencijalima (o kojima smo već pisali).

Na ovom prostoru je identifikovano 146 arheoloških nalazišta iz raznih perioda istorije.

Graditeljsko nasleđe seže u daleku prošlost što upravo dokazuju ova nalazišta.

Najstarije praistorijsko naselje otkriveno je kod Lapotinca. Nalazište je nazvano Selište, i na tom nalazištu je pronađena keramika koja datira iz Starčevačke kulture. Na lokalitetu Cunga, kod Gornjeg Brijanja, nađeni su ostaci Vinčansko-pločničke civilizacije.

Ostataka iz Grčkog i Rimskog perioda ima na pretek. Poznato je takozvano „Gornjebrijansko kale“. To je tvrđava koju su Rimljani podigli, najverovatnije u 3. veku. Moramo pomenuti i grad Kostura, gde je pronađena mermerna glava rimskog građanina, koja se čuva u narodnom muzeju u Leskovcu.

Pored crkava i manastira na Radanu iz srednjovekovnog perioda, vredno je napomenuti da je crkva posvećena Sv. Trojici izgrađena 1885. godine (starija od crkve Sv. Trojice u Leskovcu). Oko same crkve nalaze se 8 spomenika izginulim ratnicima na Solunskom frontu, što dovoljno pokazuje borbenost i hrabrost Bojničana.

Kada je reč o hrabrosti, oblast Puste reke poznata je po tome što ima najveći broj nosilaca Karađorđeve zvezde, njih 133. Od njih 133, deset najhrabrijih nosilo je i francusku Legiju časti, dok je šestoro nosilo  ruski Krst Svetog Đorđa. Njih 15 je nosilo čak dve Karađorđeve zvezde i to su: Ilija Pop Tone Ilić, Đuro Perović, Vlajko Petrušić, Veličko Petrović, Božo Toković, Stojadin Anđelković, Stevan Sokolović, Mašan P. Radovanović, Milutin Radojević, Milutin R. Dragović, Mihailo Milovanović Geha, Krsto Žugić, Mihailo Perović Mališa, Mirko Minić i Sava Perović.

Iz Drugog svetskog rata tu su rođeni Bojničani, heroji Narodno-oslobodilačke borbe: Stanimir Veljković Zele, Stojan Ljubić i Đuka Dinić.

Najveća odlika herojstva jeste stradanje. Bojničani i dan danas pamte i obeležavaju 17.2.1942. godine. Na taj dan streljano je preko 500 žitelja Bojnika i Dragovca od strane okupatora.

U prethodnim tekstovima dosta smo govorili o turizmu. Međutim ni u jednom tekstu nismo spomenuli lovni turizam. Radan planina i celokupna opština Bojnik prepuna je biljnog i životinjskog sveta. Registrovano je 1838 vrsta biljaka i životinja, od kojih 99 ptica (55 od posebnog značaja na tlu Evrope). Lovačko udruženje „Bojnik“ koristi lovište „Radan“ koje se prostire na preko 5000 hektara. Uspeli su da obnove lovački dom, ali i da budu primer svima u Srbiji kako treba da se vodi planski lov i plansko razmnožavanje vrsta.

Takođe riblji fond na Brestovačkom jezeru izuzetno je bogat, a taj fond upotpunjuju i ribe koje se mogu naći samo u bistrim, hladnim vodama na Radan planini.

U poslednje vreme u Bojniku sve je popularniji i seoski, odnosno etno turizam. Ljudi su počeli da uređuju kuće na starinski način i neretki su gosti koji dolaze da se upoznaju sa tradicijom i načinom življenja na selu.

Ne možemo pisati o Bojniku, a da ne pomenemo tradicionalne srpske ukuse. U Bojniku možete da probate najbolje specijalitete od mleka, paprike, šumskog voća, kao i specijalitete sa roštilja.

Gde je dobra hrana tu je dobra i muzika. U Bojniku je rođen i jedan kralj. To je kralj Guče i kralj trube Fejat Sejdić, čiji je orkestar proglašen za najuspešniji u istoriji Sabora trubača u Guči. Ipak, takav genije kao i kultno mesto koje truba zauzima u Bojniku, zaslužuju posebne tekstove.

      Bojnik i Radan su nešto drugačije. Nešto što ne možemo da vidimo ni u Nju Jorku, ni u Rimu, ni u Riju. Takve divljine, a takve pitomosti, takve smirenosti, a takve uzburkanosti nema u svetu. Takvu muziku i takve ukuse treba doživeti.

Zato dođite u Bojnik, okusite, omirišite, čujte, uživajte i živite.

Ovaj tekst napisan je u okviru projekta „Tajne Radan planine“, koje naše udruženje realizuje u saradnji sa Opštinom Bojnik.