Le-p (2)
UPOZNAVANJE SA TAJNOVITIM DŽINOM

Koliko god da nam moderni način života nameće neke nove vrednosti, standarde i modele ponašanje, čovek je čudno biće i kad tad će krenuti u potragu za smislom, lepotom i mirom.

Često u toj potrazi posežemo za dalekim predelima i drugačijim ljudima. I u tome nema ničeg lošeg. Ipak potrebno je ispitati da li postoji neki predeo okupan suncem, pozitivnom energijom, mirisima, zdravljem u našoj okolini, u našem dvorištu.

Mnogo se bisera krije oko nas i olako ih prosipamo nesvesni njihove vrednosti i lepote.

Upravo jedan takav biser čini Radan planina.

      Smeštena baš tu kod nas, u našem okrugu, do sada je gotovo zanemarena od nas samih. Bisere je povrh svega potrebno čuvati i glancati, a mi to Radanu odavno ne radimo.

Dovoljan dokaz o tome jeste nepoznavanje osnovnih karakteristika ove planine.

Planine su slične ljudima, pre nego ih pitamo za ime, imamo taj prvi utisak o visini, širini, lepoti i privlačnosti uopšte, zato za početak ovog putovanja prvo upoznajemo osnovne karakteristike Radana.

Radan planina deo je Rodopskih planina koje se gotovo celom svojom površinom prostiru na teritoriji Bugarske. Samo deo Rodopa zahvata i delove Srbije, Severne Makedonije i Grčke.

Čini se ipak da su Rodopi svoje najveće blago smestili u zapadnom delu svog masiva.

Najviša tačka na Radanu jeste vrh Šopot koji se nalazi na 1409 metara nadmorske visine. Sa tom visinom Radan spada u srednje planine kao i većina planina u našoj zemlji.

U svom sastavu ima silikatne stene nastale u paleozoiku sa kristalnim škriljcima.

Geografski položaj Radana spaja nekoliko banja, dva okruga, mnogo puteva i mitova. Na jugozapadu se nalazi Prokuplje, zapadno od planine Radan je Lebane, a na istoku se otvara ka pustorečkoj kotlini čime je zaštićena od hladih struja i na taj način ima jako prijatnu klimu, koja poguduje razvijanju biljnog i životinjskog sveta.

Baš zbog te klime hrasto-vegetacioni pojas je na Radanu povišen sa normalnih 700 metara nadmorske visine do 800 pa čak i 900 metara iznad nivoa mora.

Osim endemskih vrsta koje Radan ljubomorno čuva u svom naručju, ovde se nalaze i ostaci prašume, koji jasno govore o divljoj i neukroćenoj prirodi koju ova čudesna planina poseduje još od davnina.

Radan planina u sebi krije neverovatan, gotovo nemerljiv turistički potencijal koji ni najmanje nije iskorišćen. Neke druge planine su odlukom države i raznoraznog pomodarskog sveta, dobile status najlepših i najatraktivnijih.

To naš Radan uopšte ne treba da brine.

U ovim vremenima takav odnos prema prirodi i takva divlja lepota može da bude samo prednost. Kada smo svi zajedno svedoci da se mnoge planine pretvaraju u betonske gradove, Radan čuva svoje korene i svoju autentičnost.

      Ovaj tekst predstavlja samo poziv da budete sa nama i da redovno pratite rad našeg sajta u predstojećim nedeljama.

Na taj način upoznaćete sve do jedne tajne Radan planine i od toga nećete imati bolju pozivnicu za posetu ovoj tajnovitoj gromadi.

U narednih nekoliko tekstova upoznaćete mitove, legende, čuda, lepote, lečilišta, svetinje, sve ono što planinu čine onime što jeste, što joj daje samo njoj svojstveni pečat.

Verujemo da će mnogo sugrađana, posle ovog projekta uzeti volan u ruke i da će za nekoliko desetina minuta vožnje iz stresnog gradskog života pobeći u pravi mali raj na zemlji.

Ovaj tekst napisan je u okviru projekta „Tajne Radan planine“, koje naše udruženje realizuje u saradnji sa Opštinom Bojnik.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *