U prošlom tekstu upoznali smo vas sa osnovnim stvarima vezanim za Radan planinu.

Njen geografski položaj, visinu, bogatstvo i  neke opšte stvari koje bi morali da znamo o mestu pre nego ga posetimo.

I tada smo napravili paralelu između planine i čoveka. Ta teza zaista ima smisla.

Osim fizičkih karakteristika i imena postoji još jedna osobina koju ljudi i planine dele.

Samo oni sami znaju sve svoje tajne, štite ih i čuvaju i samo retke osobe ljudi i planine puštaju da ih istraže da im uđu u srca i tu zauvek ostanu.

Za razumevanje kakva je zaista planina Radan, potrebno je ući u ispitivanje porekla njenog imena, oko koga se ne slažu svi odakle je poteklo.

      Za početak vratićemo se u davne i slavne periode srpske istorije. U srednjovekovnoj Srbiji, ova gotovo kilometar i po visoka planina imala je ime Rudno.

Logičan zaključak iz tog imena jeste da je ona nekada bila bogata rudama.

Posebno su se isticale rude zlata, srebra i bakra, pa zato ne čudi važan uticaj ove planine na ratove, posebno između Srbije i istočnog suseda Bugarske.

Mnogi smatraju da je nekom čudnom igrom reči upravo iz ovog imena Rudno, kasnije ime planine preoblikovano u Radan, međutim njima se daje najmanje kredibiliteta.

Jedno od najučestalijih verovanja jeste da se u ovom području skrivao i borio protiv Turaka izvesni hajduk Radovan, te da je toliko bio efikasan u toj borbi, da je čitav jedan predeo dobio ime po njemu i po njegovom otporu.

Drugi reč dele na dva dela i iz toga izvode da je planina data na dar, tačnije da je planina dar sa neba i da je baš od toga dobila ime „Raj-dan“ ili Radan.

Ne postoje jasni dokazi o poreklu imena, ali možemo reći da su sve tri teorije zaista tačne.

Radan jeste bio i ostao bogat rudama, Radan, odnosno Toplički i Jablanički kraj koji ga dele, zaista jesu junački krajevi koji podsećaju na hajduka Radovana. Kada se dođe i upozna planina i kada upoznamo broj svetinja i prirodnih, ali i neobjašnjivih čuda koja su se na uzvišenju desila, sami ćemo zaključiti da planina jeste jedno rajsko mesto i jedan poklon pravo s neba.

U gomili bitnih sela, lepih krajeve i pejzaža, za početak ćemo pomenuti selo Obraždu.

Kao i gotovo sva sela, a pogotovo planinska na istoku Srbije, ovo selo ne cveta životom i mladošću kako je to nekada bilo. U selu ima oko četrdesetak kuća u kojima obitava leti isto toliko ljudi, a taj broj se tokom zimskog perioda prepolovi.

Ipak raduje što selo nije potpuno izumrelo i da postoji temelj za povratak mladih ljudi. Taj temelj mogao bi da bude put preko Radan planine, koji je država ove godine krenula da radi. U put je uloženo preko 850 miliona dinara i biće dugačak 26 i po kilometara. Osim što će postati temelj za povratak put će predstavljati ostvarenje višedecenijskog sna jer će konačno spojiti pet opština: Bojnik, Lebane, Medveđu, Kuršumliju i Prokuplje.

Pored toga, turistički bi tih pet opština mogle da dožive preporod spajanjem turističkih atrakcija kao što su: Caričin grad, Sijarinska, Prolom, Kuršumlijska i Lukovska banja, Djavolja varoš, nalazište Pločnik,...

I Obražda bi u ovoj situaciji mogla da nađe svoje mesto pod suncem. Osim što su voda, vazduh, hrana i klima neverovatno zdravi u ovom selu, postoji i prelepa Crkva svete Trojice osveštana 1885. i oslikana od strane čuvenih majstora iz Ohrida.

Selo ima kako duhovni tako i kulturno-istorijski značaj. Dovoljno je reći da se jedno ovakvo mesto pominje još u prvoj polovini 15. veka, da bi se oslikao sam značaj sela.

Kraj oko Obražde pominje Mihailo Lukarević, novobrdski trgovac poreklom iz Dubrovnika, a posebno ga dočarava putopisac Mitar Rakić, koji u svojim zapisima iz 1879. godine, govori da je „ushićen lepotom ovih predela“ i da je „pogled ovde tako divotan da mu nigde ravna nema“.

      Kada se po planu put bude završio, neće biti opravdanja za nedolazak na Radan.

Zaslužio je Radan da se mnogo više priča i piše o njemu, a konačno je došlo vreme da mi, kao stanovnici Jablaničkog okruga, odemo u Bojnik, odemo na Radan i da proverimo tačnost i preciznost Rakićevih reči.

Ovaj tekst napisan je u okviru projekta „Tajne Radan planine“, koje naše udruženje realizuje u saradnji sa Opštinom Bojnik.