Beograd je ove zime domaćin Evropskog prvenstva u vaterpolu. Naša selekcija nalazila se u grupi, koja je danas završena, sa Holandijom, Izraelom i Španijom. I pored očekivanog prolaska u drugi deo takmičenja, i pored velike pobede nad Španijom, ne možemo se već duže vremena odupreti utisku da Srbija više nije evropska vaterpolo sila. Realno gledano, Srbija nije u 5 najboljih evropskih reprezentacija po kvalitetu.
Ovog „Sportskog četvrtka“ pokušavamo da odgovorimo na pitanje zašto je to tako.
Vaterpolo je najstariji kolektivni olimpijski sport, a mnogi ga smatraj i „najmuževnijim“ sportom. Ipak, njegova lepota, snaga i zanimljivost za gledanje, ne prati popularnost sporta. Možemo reći da je vaterpolo na Starom kontinentu, a i u svetu, jedan od najneprofitabilnijih sportova. Možda i u tome leži čar vaterpola, jer u igri mogu da pobeđuju samo najtalentovaniji, te novac ne igra preterano značajnu ulogu.
Međutim, najtalentovaniji se bruse u najrazvijenijim sistemima. Sistem koji danas poseduju Grčka, Španija, Mađarska, u Srbiji, nažalost, više ne postoji. Taj sistem se bazira na tradiciji, prenošenju znanja s kolena na koleno, s generacije na generaciju, a on je u našoj zemlji bio personifikovan u instituciji VK Partizan.
Početak urušavanja sedmostrukog evropskog šampiona sa Banjice, označio je i početak pada srpskog reprezentativnog vaterpola. Iako su sistemski, finansijski i drugi problemi Partizana počeli sredinom prošle decenije, kada je naša reprezentacija i dalje bila najveća svetska sila, svim objektivnim ljubiteljima ovog vodenog sporta bilo je jasno da je ta „zlatna generacija“ isklesana u Partizanu, a da će budućnost sa hladnim banjičkim bazenima biti u najmanju ruku neizvesna.
To se ispostavilo tačnim. Srbija već deceniju, praktično od Dušana Mandića koji je i danas najbolji pojedinac reprezentacije, nije „izbacila“ talenta svetskog kalibra. Milionski projekti stvaranja novih klubova više su naneli štete nego koristi srpskom vaterpolu.
Problem našeg najtrofejnijeg sporta, koji nam je samo u proteklih 20 godina doneo preko 50 medalja sa najbitnijih takmičenja, mnogo je dublji i zahteva podrobniju analizu. Sa ovog mesta, ovim „Sportskim četvrtkom“, na kraju, našim sadašnjim reprezentativcima možemo samo poželeti sreću u nastavku takmičenja, a svima nama želju da se institucije poput VK Partizana izdignu iz pepela, te da se stave van navijačkih ostrašćenosti i ličnih frustracija, jer takve institucije koriste ćitavoj državi.
Vreme je da posle ovog Evropskog prvenstva, kakav god njegov ishod bio, stvari i probleme nazovemo pravim imenom i da izgradnju našeg vaterpola počnemo od nule.
Naslovna fotografija: Olimpijski komitet Srbije
