Kada pričate sa Leskovčanima i južnjacima uopšte, neretko ćete u njihovim izlaganjima primetiti kompleks niže vrednosti u odnosu na sever Srbije, posebno na Beograd.

Rad na ovom portalu omogućio mi je da bolje upoznam svoj grad i njegovu dušu. Kompleksi dolaze, naravno, iz raznoraznih pravaca, što ličnih, što kolektivnih. Ipak, glavni pravac jeste neznanje.

Možda bi Leskovčani više cenili svoj grad kada bi spoznali koliki je on uticaj imao na stvaranje naše zemlje, ali i glavnog grada. Zbog toga, danas prenosimo kratku priču o Udruženju Leskovčana u Beogradu.

Ovo udruženje osnovano je 1933. godine.

Glavni ciljevi udruženja bili du očuvanje veza sa rodnim krajem, ali i pomoć na intelektualnom i finansijskom nivou svim članovima i svim Leskovčanima uopšte.

Udruženje je imalo svakave incijative koje su imale za cilj razvoj Leskovca, ali i Beograda u oblastima u kojima su Leskovčani bili uspešniji od Beograđana.

I danas se u istoriji pamte čuvene zabave ovog udruženja, organizovane u sali restorana „Central“.

Radom udruženja rukovodila je uprava na čelu sa predsednikom Blagojom St. Stojanovićem, sudijom Trgovačkog suda.

Potpredsednik je bio građevinar Dušan Đorđević, blagajnik Aca Ilić po zanimanju knjižar, a sekretar Milan Babamilkić koji je bio činovnik Narodne skupštine.

Ovaj kratki istorijski podsetnik služi, poštovani čitaoci, da nam svima pokaže vezanost i moć Leskovčana između dva svetska rata.

Neka ova kratka priča da podstrekt nekim mladim Leskovčanima danas, kojih ima na hiljade u našoj prestonici, da se organizuju, skupe i sete svog rodnog mesta te proslavljaju ime Leskovca i van njegovih granica.