Naš grad se već dugo smatra svojevrsnom prestonicom gastronomije, ne samo u nacionalnim, već i u regionalnim, pa i evropskim okvirima. Imamo nekoliko zaštićenih brendova od kojih su najpoznatiji roštilj i ajvar. To ponekad izaziva frustracije naših komšijskih gradova, pa se svi takmiče protiv Leskovčana, protiv našeg umeća, nipodaštavaju ime i brend, ali su duboko i sami svesni da bez Leskovca nema dobrog jela.
Tezu o leskovačkom roštilju je u aksiom pretvorila najuticajnija stranica u oblasti kulinarstva „Taste atlas“. Naime, gastronomski stručnjaci širom sveta odlučili su da je leskovački roštilj ubedvljivo najbolji u svojoj kategoriji, dobivši jedini ocenu veću od 4,5 u svetu (ocena: 4,7)!
Dakle, ovde više ne pričamo o subjektivnim mišljenjima, komšijskim zadirkivanjima, ovde pričamo o samom vrhu svetske gastronomije.
Pored toga region Jugoistočne Srbije je na listi svih svetskih regiona zauzeo visoko 14. mesto (prošle godine 17.). Ono što je zanimljivo u toj kategoriji jeste činjenica da od 5 predloženih jela iz ovog područja, čak četiri dolazi iz Leskovca, a to su: roštilj, voz, mućkalica i ajvar. Pored ove 4 zvezdice leskovačkog kulinarstva, na listi se našao još svrljiški belmuž.
Još jednom, Leskovac je potvrdio i na međunarodnom nivou svoju gastronomsku dominaciju, a čini se da je za kvalitet presudna tradicija. Tradicija roštilja, dobrog jela i dobre kafane u gradu na Veternici se neguje već decenijama, pa i vekovima. Najbolji primer klasičnih predstavnika leskovačke škole kuvanja predstavljaju Gligorijevići (Bure).
Kako bi u potpunosti spojili priču, kako bi napravili most između sadašnjih uspeha i temelja prošlosti, preporučujemo, poštovani čitaoci, da posetite link koji će vas odvesti do priče o čuvenoj porodici Gligorijević.
