Već decenijama unazad upotreba lokalnih govora i dijalekata, koji nisu uzeti za osnovicu i za normu srpskog književnog jezika, predstavlja delikatno i osetljivo pitanje. Zbog svojih specifičnosti, ali i zbog sve veće otuđenosti srpskog naroda unutar svojih redova, svi ljudi koji nisu govornici šumadijsko-vojvođanskog ili istočnohercegovačkog dijalekta, bivaju diskriminisani.
U toj diskriminaciji posebno mesto, kao najdiskriminisaniji, zauzimaju govornici prizrensko-timočkog dijalekta. Taj svojevrsni kulturni rasizam, doveo je do situacije da se mnogi Leskovčani, Nišlije, Vranjanci, Prokupčani, Piroćanci, stide svog govora. Stid je polako prelazio u gađenje prema sopstvenom poreklu, a sve zajedno, u doglednoj budućnosti, može dovesti do potpunog zaborava našeg govora.
Tragedija jeste u tome što dugo ništa nismo činili da se borimo protiv pomenute diskriminacije. Rođena Nišlijka, Milena Šović, koja živi i radi u Čikagu, i koja je stručnjak u oblasti matematike i veštačke inteligencije, odlučila je da naš govor sačuva na poseban, jedinstven i originalan način. Naime, osnovala je portal „Južna pruga“, gde su sve vesti napisane i ispričane na prizrensko-timočkom dijalektu.
O južnjačkom govoru, ali i o veštačkoj inteligenciji, te životu u SAD-u, imali smo čast da razgovaramo sa Milenom Šović.
Kako je nastala ideja za kreiranje sajta „Južna pruga“? Odakle je došla inspiracija?
Moj san je oduvek bio da postoji medij na prizrensko-timočkom dijalektu! O tome razmišljam već nekih 30 godina. Kad sam bila tinejdžer, počele su sa radom neke niške televizije i svi smo se ponadali da ćemo moći da čujemo naš govor u medijima. Međutim, voditelji su tamo „udarali u bandere“ i akcentovali reči na prvom slogu. To je izazivalo salve smeha kod nas Nišlija, ali i ozbiljnu ljutnju, jer njihov govor nije odražavao „stanje na terenu“. Sa portalom Južna pruga, jug je konačno dobio ono što zaslužije – portal gde mogu da vide, a i čuju vesti. Za svaku vest postoji i audio verzija iste onako kako bi je i sami ispričali svom komšiji, bratu ili prijatelju. Dakle, vesti su adapritane na „naški“ i poprilično dobro zvuče!
U tom kontekstu, odakle interesovanje za takav poduhvat iako niste lingvista po struci i obrazovanju?
Neki su me u šali prozvali srpskim Robertom Lijem, aludirajući na građanski rat u SAD, između Severa i Juga. Nisam ja nikakav Robert Li, niti planiram konfederacije i cepanje Srbije. Moja ideja je prosta: izjednačiti prizrensko-timočki dijalekt „po važnosti“ sa ostalim dijalektima srpskog jezika. Želim da pokažem da se na tom dijalektu „ne čuvaju samo ovce“ već da se na njemu može diskutovati i o ozbiljnim temama, poput ekonomije, politike i medicine.
Osim toga, upotreba ovog dijalekta u javnom životu i medijima neće ugroziti ni standardni srpski jezik ni naše ostale dijalekte. Mi se možda razlikujemo po tome gde stavljamo akcente, ali to ne znači da treba da se delimo. Naša snaga ne leži u razlikama, naša snaga leži u jedinstvu!
Kako ste se kroz život nosili sa nipodaštavanjem kojem su izloženi svi govornici prizrensko-timočkog dijalekta? Kako biste savetovali mlade da se sa tim „problemom“ nose?
Srećom (ili na žalost) ja sam veoma tvrdoglava osoba i ponosna sam na ono što sam. Često su mi se smejali ili gledali s visine kad sam koristila dijalekt u komunikaciji sa nejužnjacima, odnosno sa onima koji ne pričaju naš dijalekt, čak i u poslovnoj komunikaciji. Verovatno su očekivali da će me time postideti i da ću početi da pričam standardni srpski. Nisam odustala, a oni su vremenom prestali da se smeju. Posle Leskovačkog bota i portala Južan pruga, niko se više ne smeje, verujte mi.
Nažalost, najviše podsmeha ćete doživeti od ljudi koji su i sami poreklom sa juga Srbije i čije babe i dede pričaju dijalekt. Oni se ne smeju nama, već sebi i ponižavaju svoje pretke i u krajnju ruku i sebe.
Na mladima svet ostaje, tako da se nadam da će moj portal i sve ovo što radim ohrabriti mlade južnjake do budu ponosni na ono što jesu. Prizresko-timočki dijalekt je jezičko i kulturno blago ne samo juga već i cele Srbije, a na nama je da to čuvamo, negujemo i prenosimo budućim pokolenjima. Ne dajte se!
Nedavno ste bili govornik na 64. Skupu lingvista na Filološkom fakultetu u Beogradu. Koliko je bilo zahtevno napisati jedan naučni rad na prizrensko-timočkom, bez obzira što ste rođeni govornik istog?
Meni, kao Nišlijki, ne baš mnogo teško. Ovo je bilo samo izlaganje na konferenciji, koje je privuklo veliku pažnju, kako javnosti tako i stručnjaka, a naročito srbista. Dosta pohvala je došlo iz Rusije, što od učesnika konferencije, što od nekih ljudi koji rade na isntitutima za proučavanje slovenskih jezika i dijalekata.
Rad za naučni časopis na dijalketu još uvek nije napisan, to je u planu za sredinu ove godine, i verujem da će biti još interesantniji javnosti jer to se niko nikad nije usudio da uradi.
Ko nije pogledao moje izlaganje neka neka svakako to uradi.
Svojevrsni ste stručnjak u oblasti veštačke inteligencije. Kakve pretnje, a kakve benefite možemo očekivati od veštačke inteligencije u bližoj budućnosti?
To ni mnogo veći stručnjaci od mene ne mogu sa sigurnošću da tvrde! Definitivno ćemo videti mnoge promene, neke već vidimo. Da li će veštačka inteligencija da uništi našu civilizaciju ili ćemo živeti u blagostanju, ostaje da se vidi. Prema mom mišljenju, oba. Neki su uspeli da se nose sa promenama, drugi tvrdoglavo odbijaju da se prilagode. Prvi će definitivno videti boljitak, drugima se ne piše dobro.
Savetovala bih drugima da pokušaju da iskoriste veštačku inteligenciju na neke nekonvencionalne načine, ne samo da zarade novac, već da pokušaju da prošire svoje vidike i razviju kreativnost.
Već dugo živite u SAD-u. Koliko Vam je pomogla brojnost srpske zajednice u Čikagu da se lakše naviknete na američko okruženje?
Ne preterano, moram da budem iskrena. Srbi jesu brojni, ali nažalost ne baš dobro organizovani. Sve su to dobri i pošteni ljudi, ali svako ima „neku svoju ideju“ i vuče na neku svoju stranu.
Druge zajednice su značajno manje, ali dobijaju značajnija sredstva od gradskih, državnih i federalnih isntitucija u Čikagu. Mi bismo mogli mnogo više da postignemo i na političkom i ekonomskom planu, kad bi se konačno složili. Sve što muči Srbe u matici, muči i u dijaspori. Nejedinstvo i nepoverenje jedni prema drugima. Koliko god da smo različiti, mi moramo da se složimo oko istih nacionalnih i državnih interesa. Kako ćemo ostvariti te interese, oko toga možemo razgovarati. Naš jezik, naše pismo, naša kultura, naša vera, naše granice i naš identitet ne smeju biti predmet dikusije i oko toga nema kompromisa.
Što se tiče američkog okruženja, na njega se retko koji imigrant navikne. Prava asimilacija počinje od treće generacije, dakle od unuka onih koji su se doselili u Ameriku.
Da li imate neke konkretne planove za razvoj portala i generalno našeg dijalekta u bližoj budućnosti?
Portal će nastaviti da „živi“ i da se razvija! Mi smo tek na početku i tek smo preležali dečije bolesti. Dijalekt se može sačuvati samo svakodnevnom upotrebom. Svakim objavljenim tekstom na portalu smo korak bliži tom cilju.
Takođe, u planu je izrada rečnika i gramatike prizrensko-timočkog dijalekta. Oba će biti onlajn, besplatni i dostupni široj javnosti. Osim toga, kada se steknu uslovi planiram da napravim još dijalekatskih četbotova koji će sa korisnicima da komuniciraju na lokalkim govorima Niša, Pirota, Vranja, Leskovca i drugih gradova na jugu Srbije.
I za kraj, jasno je da kao južnjakinja znate dosta o Leskovcu, ali kada ste poslednji put posetili naš grad?
Poslednji put sam bila u Leskovcu decembra prošle godine, dakle pre nekih 5 meseci! Planiram da opet dođem na leto. Iako nemam poreklo iz tih krajeva, za Leskovac me vežu neke lepe uspomene i neki dragi ljudi. Taj grad će imati uvek posebno mesto u mom srcu.
Link ka portalu „Južna pruga“: https://juznapruga.rs/
