Iza svake velike organizacije, iza svakog značajnog brenda, stoje ljudi koji omogućavaju funkcionisanje te strukture. Još se u starom Rimu govorilo kako institucije nisu građevine već ljudi. Ipak, i iza svih tih ljudi, iza svih tih godina, stoji samo jedna misao – misao o kreaciji. Misao o kreaciji i stvaranju nečega novog, bitnog, lepog, potiče uvek od jednog čoveka.

U slučaju FK Dubočice taj čovek, taj kreator cele priče, jeste Kosta Stamenković.

Naš narod, pre svega naša radnička klasa, nimalo nije škrta kad je potrebno iznedriti čoveka sa idejom i darovitog čoveka. Pojedinac koji ume da prepozna prilike i vreme u kome živi, dobija priliku da učini nešto veliko i bitno. Upravo takav pojedinac je bio Kosta Stamenković.

Naime, tokom proslave jednog Prvog maja, praznika rada i radnika, baš 1923. godine, Kosta Stamenković je predložio svojim drugovima osnivanje jednog sportskog društva kojeg će pretežno činiti radnici. Jedno takvo društvo, ali folklorno pod imenom „Abrašević“, obnovljeno je u Leskovcu istog datuma četiri godine ranije.

Iako je inicijalni dogovor „pao“ već tada, klub je osnovan nekoliko meseci kasnije. Vrlo bitan događaj za potvrdu osnivanja kluba jeste Druga zemaljska konferencija održana u Beču od  9. do 12. maja 1923. godine. Toj konferenciji kao delegat, prisustvova je Blagoje Nikolić, a pored njega prisutno je bilo još 33 delegata iz zemlje, četiri delegata iz emigracije, dva predstavnika Kominterne i jedan predstavnik Komunističke internacionale.

Zaključci konferencije su bili ti da KPJ mora smelije i jasnije koristiti svoje legalne kapacitete, te povećavati svoje delovanje u okviru legalnih institucija. U tom svetlu je bilo potrebno podspešiti stvaranje i rad sportskih društava.

Povratak Blagoja Nikolića iz Beča samo je potvrdila Stamenkovićevu misao, da je potrebno stvoriti radnički sportski klub u Leskovcu, kako bi se tim putem lakše ostvarila takozvana meka moć, i lakše omogućio uticaj na omladinu. Zbog svega toga, pripreme za osnivanje jednog takvog društva su posle 12. maja znatno ubrzane.

Za oko četiri meseca pripremljen je materijal za osnivačku skupštinu, registraciju kod policijskih vlasti, kao i za registraciju kod Beogradskog loptaškog podsaveza.

Klub je osnovan 20.8.1923. godine, kada je i održava osnivačka skupština.

Članovi osnivačke skupštine su bili ljudi iz raznih industrija, najviše predstavnici radnika tih industrija: Jovan Živković Zec, Kosta Stamenković, Vlada Đorđević, Tihomir Stamenković, Đoka Stefanović, Dušan Kulić, Dragi Išljamović, Vasa T. Dimitrijević, Čeda Janković, Rade Pekić, Slavko Stoiljković.

Doneta je odluka da klub, logično, ponese naziv Crvena zastava.

Ime Koste Stamenkovića, za razliku od nekih drugih značajnih Leskovčana, nije zaboravljeno. Kosta u svom Leskovcu ima školu, ulicu, spomenik u centralnom gradskom parku. Takođe, njegova kuća je pod zaštitom Narodnog muzeja u Leskovcu.

Ipak, njegova delatnost i opredeljenost u Drugom svetskom ratu mu je to omogućila. Malo se znalo o predratnom delovanju leskovačkog narodnog heroja, a još manje o njegovom sportskom delovanju. Zato je ovo bitno svedočanstvo i prikaz široj javnosti da je Kosta Stamenković svoje ime, zlatnim slovima, ugravirao čak i u leskovački sport i fudbal.

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Dubočica grad fudbala – fudbalska tradicija Leskovca“, koji naše udruženje realizuje u saradnji sa gradom Leskovcem.