Džejms Džojs je jedan od retkih velikana evropske pisane reči dvadesetog veka koga do sada nismo obradili u okviru naše redovne rubrike „Književni utorak“. Danas ispravljamo tu grešku, i donosimo kratak tekst o liku i delu čuvenog Irca, velikog književnika, moderniste i još većeg učitelja književnosti.
Rođen je 1882. godine u Dablinu, u porodici koja je tokom njegovog detinjstva doživela finansijski pad. Školovao se u jezuitskim školama, gde je stekao temeljno obrazovanje, ali se rano udaljio od religijskih i društvenih autoriteta. Veći deo života proveo je van svoje domovine, u gradovima poput Trsta, Ciriha i Pariza. Ipak, gotovo celokupno njegovo književno delo vezano je za Dablin, koji postaje centralno mesto njegove umetničke vizije.
Jedna od najvažnijih odlika Džojsovog stvaralaštva jeste uvođenje i razvijanje tehnike „toka svesti“. Umesto klasičnog, linearnog pripovedanja, on nastoji da prikaže unutrašnji svet likova – njihove misli i osećanja.
Njegova zbirka pripovedaka „Dablinci“ donosi realistične prikaze svakodnevnog života u Dablinu, sa posebnim naglaskom na osećaj stagnacije i nemoći pojedinca. U romanu „Portret umetnika u mladosti“ prati razvoj mladog umetnika, Stivena Dedalusa, kroz njegovu borbu za ličnu i umetničku slobodu.
Najpoznatije Džojsovo delo je roman „Uliks“, objavljen 1922. godine. Radnja se odvija tokom jednog dana u Dablinu i prati likove poput Leopolda Bluma. Iako naizgled jednostavan, roman je izuzetno složen i građen po uzoru na Odiseju, uz brojne stilske eksperimente i duboke psihološke uvide.
Njegovo poslednje delo, „Fineganovo bdenje“, predstavlja vrhunac eksperimenta sa jezikom. Pisano je specifičnim, složenim stilom koji kombinuje različite jezike i simbole, zbog čega se smatra jednim od najzahtevnijih dela u svetskoj književnosti.
Teme koje prožimaju Džojsovo stvaralaštvo uključuju odnos pojedinca i društva, pitanje identiteta, sukob sa religijom, kao i osećaj otuđenosti.
Uticaj Džejmsa Džojsa na književnost je ogroman. Njegove ideje uticale su na brojne pisce, među kojima su Virdžinija Vulf, Vilijam Fokner i Semjuel Beket. Njegovo delo se i danas intenzivno proučava, a 16. jun, dan radnje romana „Uliks“, obeležava se kao „Blumsdej“ u piščevu čast.
Naslovna fotografija preuzeta sa Vikipedije.
