Na ovom portalu je u više navrata bilo reči o štetnosi i nakaradnosti prosleve „Prvog maja“. Zaista, potrebno je još jednom postaviti pitanje, kako je komunistima uspelo ono što nije niti jednom okupatoru u istoriji našeg naroda – da potpuno izmene suštinu praznika i da nametnu nov.
Za početak maja, za proslavu proleća, Srbi od 1945. godine pa na ovamo, vezuju prejedanja, prepijanja, i slave, verovali ili ne, radničke demonstracije u Čikagu koje su se održale 1886. godine. I nisu problem neokomunistički praznici, problem je istiskivanje starih tradicija, kao što je uranak. Uranak je stara srpska tradicija koja se vezivala za Đurđevdan. Srbi su, dakle, do Drugog svetskog rata urankom davali počast Svetom Georgiju, čoveku-svecu, koji je oružje u gardi cara Dioklecijana zamenio kopljem Hristovim i koji je tim kopljem proboo aždahu.
Proslavljali smo Đurđevskim jutrom pobedu proleća nad zimom, pobedu Hrista i Svetog Georgija nad smrću i đavolom, i to je imalo savršenog smisla.
U Leskovcu se između dva rata Đurđevdan posebno proslavljao. Na Đurđevdan su Leskovčani masovno odlazili na uranak u Rudare, u Svetoilijski park, na Strelište i u Sinkovce. Išlo se pre zore, pešice ili ako je bilo više porodica iznajmljivana su špediterska kola. Mnogi od naših sugrađana posećivali su i sabore, koji su tradicionalno bili održavani od Vaskrsa, pa do kraja avgusta po okolnim selima.
Ovaj kratak presek našeg neznanja i našeg „praznovanja“, trebalo bi da nam služi kao podsetnik i opomena da smo se negde u istorijskom toku izgubili i da smo vrlo daleko od povratka.
