Leskovac između dva svetska rata svoje industrijsko čudo i zlatno doba duguje pre sveg gajtanu i tekstilnoj industriji. Ipak, za kompletnu sliku nije bilo dovoljno razviti samo jednu granu privrede. Paralelno sa leskovačkim industrijalcima rasli su i leskovački ugostitelji. Pisali smo već u okviru jedne Subote koliko je Leskovac imao kafana i koliko je „kafanski život“ bio značajan za stanovnike našeg grada.
Nebrojano puta na našem portalu pominjan je hotel „Kostić“ kao najznačajniji i najugledniji ugostiteljski objekat tog vremena. Naravno, imao je Kostić svoju konkurenciju, a po dostupnim podacima upravo je hotel „Pariz“ jedini mogao da mu stane na crtu.
Hoteli i kafane su nekada imali važnu ulogu. To nije bilo samo mesto okupljanja, „ćaskanja“ i razonode. To su bile prve oaze kulture, prve pozornice, bine, prva bioskopska platna, a hotel „Pariz“ je pravi dokaz tome.
Vlasnik hotela „Pariz“ bio je Jaća Ristić, koji je hotel izdavao pod zakup. Zakupci su se smenjivali: Đoka Pešić, Jordan Tasić, Dušan Stanković Slavuj i Jova Berdić. Prvi valcer u Leskovcu odigran je upravo u ovom hotelu, u Školi igranja Ljubomira Nikolića „Omladinski cvet“, 1921. godine. I Leskovačko gradsko pozorište svoju prvu predstavu prikazalo je u hotelu „Pariz“.
U hotel „Pariz“ ljudi su navraćali na jutarnju kafu i čitanje novina razapetih na držačima od bambusove trske. Trgovci i zanatlije, čije su se radnje nalazile u blizini, bili su redovni gosti, dok su u večernjim satima u hotelski restoran zalazili činovnici i advokati. Od 1931. do 1935. godine zakupac hotela „Pariz“ bio je Dušan Stanković Slavuj.
Tokom leta, na trotoaru ispred hotela, bile su postavljene tri velike skare na kojima se spremao roštilj i čuvene Slavujeve kobasice, koje je lično pravio gazda Dušan Stanković Slavuj.
Nasuprot hotela „Pariz“ nalazio se hotel „Plug“, vlasnika Dušana Miljkovića. Pre Prvog svetskog rata to je bila obična kafana, koja je kasnije dograđena i preuređena u hotel. Zgrada hotela imala je prizemlje i sprat. U sklopu hotela postojala je recepcija i knjiga gostiju, koja se uz posebne prijave nosila u policiju radi uvida. To je bio još jedna „radnja“ od izuzetnog značaja za društveni život Leskovca i Leskovčana.
