Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809–1852) zauzima jedinstveno mesto u ruskoj i svetskoj književnosti, kao pisac koji je uspeo da spoji grotesku, fantastično, satiru i duboku društvenu kritiku u jedno originalno književno stvaralaštvo. Njegov opus je relativno mali u obimu, ali ogroman po značaju i uticaju, jer su njegova dela oblikovala pravce ruske proze u XIX veku i poslužila kao inspiracija mnogim autorima – od Dostojevskog do Kafke. Gogolj je bio umetnik protivrečnosti: sa jedne strane realista koji je s neviđenom preciznošću i ironijom slikao društvo svog vremena, a sa druge tvorac fantastičnih i gotovo nadrealnih vizija koje prelaze granice racionalnog. Njegova dela počivaju na mešavini stvarnog i nadrealnog, trivijalnog i uzvišenog, komičnog i tragičnog, a upravo ta dvostrukost čini njegov stil jedinstvenim.
Prvi značajan uspeh donele su mu „Večeri na majuru kod Dikanjke“ (1831–1832), zbirka pripovedaka zasnovanih na folkloru i predanjima, u kojoj se fantastični motivi i seoski običaji prepliću s humorom i ironičnim tonom. Već tada se ocrtava njegova sposobnost da narodnu predaju pretvori u umetnički slojevitu tvorevinu. U zbirci „Mirgorod“ (1835) Gogolj se udaljava od čistog folklornog ugođaja i okreće realističnijim prikazima života. Priče poput „Taras Buljba“ spajaju epsko i istorijsko, dok u „Starovremenskim spahijama“ dominira tuga i ironija zbog seoske učmalosti i moralnog propadanja malih ljudi. Još u to vreme počinje i njegova zaokupljenost sudbinom „malog čoveka“, što će kasnije doći do punog izražaja u petrogradskim pripovetkama.
Petrograd je u Gogoljevim „Petrogradskim pričama“ predstavljen kao grad birokratije, otuđenja i siromašnih egzistencija. Najpoznatija je „Kabanica“ (1842), priča o činovniku Akakiju Akakijeviču, čija banalna sudbina prerasta u univerzalnu tragediju malog čoveka. Uticaj ovog dela bio je ogroman, pa je Dostojevski kasnije izjavio da „svi smo mi izašli iz Gogoljeve kabanice“. Sledeći korak bila je komedija „Revizor“ (1836), delo u kojem Gogolj sažima svoju satiru na društvo. Prikazujući korupciju i provincijsku glupost, autor otkriva moralnu trulež carističkog aparata. Likovi su groteskni, a komika prelazi u surovu dijagnozu tadašnje Rusije.
Njegovo najznačajnije delo, „Mrtve duše“ (1842), zamišljeno je kao svojevrsna ruska „božanstvena komedija“. U završenom prvom tomu prikazana je pohlepa i lukavstvo Čičikova, koji kupuje „mrtve duše“, tj. umrle kmetove koji se još uvek vode u popisu, s namerom da ih koristi za ličnu dobit. Kroz galeriju likova – od naivnih zemljoposednika do beskrupuloznih činovnika –Gogolj gradi panoramu društvene i moralne bede ruskog društva. Drugi tom, u kojem je želeo da prikaže moralno prosvetljenje junaka, ostao je nezavršen i u velikoj meri izgubljen, jer je sam pisac deo rukopisa uništio u poslednjim godinama života, tokom duboke religiozne krize.
Gogoljev stil predstavlja spoj groteske, realizma i fantastičnog. On prikazuje ljude u njihovim sitnim strastima i smešnim manama, ali nikada bez doze saosećanja i dubine. Njegov humor je gorak, komika često prerasta u tragiku, a iza ironije stoji stalno traganje za smislom i mogućnošću moralnog preporoda. U tom smislu Gogolj je postavio temelje ruskog realizma i psihološkog romana, a njegov uticaj protegao se na Dostojevskog, Tolstoja i Čehova, kao i na evropske pisce poput Kafke, koji su u njegovim delima nalazili bliskost sa sopstvenim vizijama apsurda i otuđenja.
Gogolj nije bio samo pisac komičnih i grotesknih scena, već umetnik koji je kroz ironiju i fantastične motive otvorio pitanja moralne praznine, smisla života i ljudske nemoći. Njegova dela, iako nastala pre gotovo dva veka, i dalje zrače svežinom i univerzalnošću. Iza svake smešne situacije i karikiranog lika krije se duboka slika ljudske prirode, društvene truleži i težnje ka nečemu uzvišenijem. Zbog toga Gogolj zauzima posebno mesto među klasicima – kao pisac koji je uspeo da spoji smeh i suze, grotesku i filozofiju, trivijalno i uzvišeno, ostavljajući za sobom delo koje je jednako važno i danas kao i u XIX veku.
Naslovna fotografija: Wikipedia/Gogolj
