Naporni rad i vežba, kažu, pobeđuju talenat. Na stotine puta smo slušali priču o tome kako marljivost i disciplina donose rezultate, kako samo istrajni i uporni postaju deo istorije i ulaze u legendu. Ta formula se iz generacije u generaciju ponavalja i potvrđuje. Ipak, šta ako se desi da talentovan čovek shvati svoju misiju, prihvati svoj dar i na to doda rad i upornost?

Tada, u tim retkim slučajevima, čovek prestaje da bude ime i prezime, čovek postaje institucija, postaje sinonim za svoju profesiju. Tada nauka postaje Tesla, fudbal postaje Mesi, a truba sinonim za Fejata Sejdića.

Rođen u muzičkoj porodici, otac Kadrija bio je takođe trubač, deda već čuveni Rustem Sejdić (upoznali smo ga bolje u prethodnom tekstu) Fejat sudbinski nije mogao da bude ništa drugo nego trubač. Već sa tri godine je pokušao prvi put da svira, a sa četrnaest godina, po smrti oca, osniva svoj bend. Trubu profesionalno svira od svoje devetnaeste godine.

Svima nam je vrlo dobro poznato da je Sabor trubača u Guči nezvanično svetsko prvenstvo. Fejat je svoje prvo učešće imao 1969. godine. Ukupno je svirao dvadeset i dva puta u Dragačevu, a na čak dvadeset i jednom saboru osvojio je neku od nagrada. Najvažnija je Majstorsko pismo. Zbog toga Fejat dobija nadimke poput Gospodar Guče za sva vremena i Kralj trube.

Međutim, njegova genijalnost nije mogla da se zadrži unutar granica naše zemlje.

1982. godine desio se ključni trenutak za internacionalnu karijeru Fejata Sejdića i njegov orkestar. Te godine nastupio je na Svetskom festivalu u Francuskoj. Nastup orkestra Fejata Sejdića bio je toliko upečatljiv da je baš on na kraju izabran da izvede himnu festivala.

Prepoznavši jedinstveni zvuk i fenomenalni dar Fejata Sejdića, mnogi svetski umetnici, mnoge svetske institucije, želele su da ga angažuju. Od te godine Fejat nastupa na gotovo svim kontinentima, u gotovo svim zemljama. Orkestar je svirao na Trafalgar skveru u Londonu, Jelisejskim poljima u Parizu, svuda po Evropi, Africi i Australiji.

Jedna od zanimljivijih anegdota jeste sviranje na Crvenom trgu u Moskvi uz marš koji je bio dugačak 10 kilometara.

Ulazak u svetski džet-set značio je i rad na privatnim proslavama mnogih političara, a izdvajaju se imena poput: Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića, Šarla de Gola, Vilija Branta, Leonida Brežnjeva, Elizabete II. Tom spisku vredi dodati i slavne ličnosti poput: Orsona Velsa, Salvadora Dalija, Elizabet Tejlor, Ričarada Bartona,...

O veličini Fejata Sejdića govori podatak da su ga čuveni Džipsi kingsi pozvali da nastupaju zajedno na velikoj evropskoj turneji.

I u svetu filma Fejat je ostavio neizbrisiv trag. Zajedno sa Goranom Bregovićem snimio je muziku za kultni film Emira Kusturice, Dom za vešanje, a sarađivao je i sa Živojinom Pavlovićem. Za Pavlovićev film Zadah tela snimio je muziku zajedno sa Vlatkom Stefanovskim.

Fejat je za života izdao preko 60 singlova, lp izdanja i cd izdanja.

Bio je skroman, govorio je tiho,živeo je za svoju porodicu i jug Srbije. Gospodin u belom, zvali su ga. Majstor trube kome je bilo dovoljno samo jednom da čuje melodiju i da je savršeno odsvira. Malo je poznato da mu je omiljena pesma bila „Slavuj pile“,stara leskovačka pesma. Govorio je da su mu se ostvarile sve želje kada je 2013. dobio nacionalnu penziju.

Sve ovo nabrajanje uspeha može samo delimično da dočara čitaocu veličinu i značaj gospodina Fejata Sejdića. Ako pogledate imena do kojih je stigao, svet koji je proputovao, imao je svo pravo ovoga sveta da se pokondiri, da se uzdigne i da zaboravi na svoje. Nije.

Zauvek je ostao Bojničanin u srcu, u svom Bojniku je živeo, u njemu je i preminuo 22. avgusta 2017. godine. Zauvek je ostao mali trogodišnjak koji je trubu voleo i koji je muziku pravio iz srca i iz duše. Zbog toga što je ostao svoj, zbog toga što je zadržao dete u sebi, baš zbog toga Fejat je postao neprikosnoveni kralj trube i čovek čije će ime zauvek ostati da živi.

„Truba traži dušu, neće bez trube da se svira, ne pomažu note, ako je nemaš“, govorio je veliki Fejat Sejdić.

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Bojnička truba“, koji naše Udruženje realizuje uz sufinansiranje Opštine Bojnik.