Rođeni Londonac, Tomas Henri Haksli, jedan je od najznačajnijih biologa i antropologa devetanestog veka. Njegova istraživanja promenila su razumevanje nauke o čoveku i dala su potpuno novi pravac biologiji. Istorija će ga, međutim, upamtiti najbolje kao Darvinovog buldoga, jer je u naučnim krugovima bio najveći pobornik teorije evolucije.
Najveći Tomasov uspeh bio je van struke i van posla. Haksli je imao čak osmoro dece, među kojima su bili Marijen Haksli (čuvena slikarka) i Lenard Haksli (pisac i profesor). Lenard je svom ocu podario šestoro unučića, od kojih su se najviše istakli Džulijan, Endru i Oldus. Džulijan i Endru bili su čuveni naučnici (Džulijan je bio prvi generalni direktor UNESCO-a; Endru je dobio titulu „sir“). Oldus je bio jedini pravi očev naslednik.
Junak našeg današnjeg „Književnog utorka“ rođen je 1894. godnie u Engleskoj, gde se i školovao, te napisao svoja najbolja dela. Epizoda iz mladosti u kojoj je imao zapaljenje rožnjače, što ga je skoro oslepelo, presudno je uticala na Hakslijevo dalje poimanje sveta.
Haksli nije pisao klasične romane. Njegovo interesovanje za psihologiju čoveka pojedinačno, ali i društva u celeni, je najizraženija nota Oldusovog stvaralaštva. Suštinski, Hakslijeva misao može se smatrati pretečom Orvelove. I jedan i drugi stvaralac postavljaju radnju svojih dela na pretpostavci distopijskog (neki bi rekli iz današnje perspektive realističkog) pogleda na društvo u kome živimo. Ipak, znamo da je „Životinjska farma“ objavljena 1945. godine, a „1984“ 1949. godine. Hakslijevo najpoznatije delo, „Vrli novi svet“, pred čitalačku publiku izašlo je trinaest godina pre Orvelove farme.
Užasi Drugog svetskog rata učinili su da ljudi lakše mogu da shvate stravičnu mogućnost življenja u distopijskom sistemu i zbog toga je Orvelovo delo mnogo šire poznato i prihvaćeno. Haksli, baš zbog toga što je „Vrli novi svet“ objavio sedam godina pre izbijanja rata, predstavlja neku vrstu proroka, vrstu čoveka koji je mogao da vidi dalje, bolje, preciznije, od svih drugih.
Ključni motivi Vrlog novog sveta jesu: tehnološka proizvodnja ljudi, državno fabrikovanje sreće, ukidanje svih emotivnih veza, potpuna kontrola potrošača. Prosto je jezivo da to zaista jeste naša sadašnjost, a da je o tome neko pisao pre gotovo stotinu godina sa neverovatnom preciznošću. Još jedna stvar koja je Hakslija izdvojila od sličnih filozofa, jeste ta što on uviđa da represija ima dva kraja. U njegovom svetu represivni sistem nije onaj koji eksplicitno ljudima zabranjuje slobode, već je to sistem koji perfidno ljude omamljuje spoljašnjim uživanjima i prividom blagostanja.
Svojevrsni odgovor samom sebi, odgovor Vrlom novom svetu, Haksli daje pred sam kraj života. 1962. godine objavljuje roman Ostrvo, gde prikazuje kako bi moglo da izgleda pravedno i duhovno razvijeno društvo.
Godišnjica Oldusove smrti obeležena je pre par dana. Haksli je ovaj svet napustio 22. novembra 1963. godine. Ostaće upamćen kao jedan od najznačajnijih filozofa i pisaca prošloga veka. Ukoliko želite da razumete svet u kome danas živimo, Haksli je pravi izbor za vas.
