Za sedamdeset godina svog postojanja, kako je predstavljeno u ovom serijalu, rock muzika je prošla na više načina u muzičkom smislu kroz mnogostruka istraživanja i izražavanja, ali je tematski što se tiče ukazivanja na ekološke probleme ostala dosledna svom načinu izražavanja. Tematski jasna, komunikacijom usmerena i porukom kritična. Više od toga ne možemo da očekujemo, jer je rock muzika bila i ostala samo umetnička manifestacija kulture. 

SVI GOVORE DA NA ZEMLJI NEMA NADE (9)

Naslov ovog nastavka dobro odražava globalna intelektualna, stručna i politička gledišta o suprodstavljenim pitanjima klimatskih promena i razvoja na prelazu dva milenijuma. Suprodstavljena gledišta se mogu izraziti često citiranim stavom da „nauka vidi da voz dolazi, ali da političari ne čuju zvižduk lokomotive“. Ipak pojedini političari čuju zvižduk lokomotive na način koji mnogi ne mogu da razumeju.

Primer je Vaclav Klaus, premijer Češke Republike od 1993. do 1998. godine i predsednik Češke Republike od 2003. do 2013. godine, koji je izneo stav „da najveću pretnju slobodi, demokratiji, tržišnoj ekonomiji i prosperitetu na početku 21. veka ne predstavlja komunizam ili njegove različite blaže verzije“.  Klaus smatra da se želi zameniti sloboda čovečanstva „nekom vrstom centralnog (sada globalnog) planiranja celog sveta“, i da ne vidimo kako „nismo svedoci sukoba mišljenja o životnoj sredini, već sukoba mišljenja o ljudskoj slobodi“.

Upravo Marta Tilson podržava prethodne stavove ekološkim rifom koji odražava duh slobode nekadašnje dece cveća i autora rock generacije sa festivala u Vudstoku. Ona u numeri Dobri svet (Good World) sa albuma Of Milkmaids and Architects iz2007. godine upućuje zloslutni savet: “Svi govore da na Zemlji nema nade, trebalo bi da izgradimo svemirski brod i osmislimo sledeće ponovno rođenje”. U londonskom Gardijenu je za Dobri svet u kritici napisano da je to oštra i originalna pesma koja secira savremeni svet:

Jer to je dobar svet, da, to je dobar, dobar, dobar, dobar svet,
I to je lep svet, to je fin, fini, fini, fini svet,
I mislim da možda, ako sad ovo pevamo iznova i iznova,
Kao mantra, to će se nekako manifestovati.

Vraćamo se rock zvuku kakav odlikuje prvu deceniju 2000-tih, ali i vremenu suočavanja sa posledicama klimatskih promena usled globalnog zagrevanja. Američka heavy metal grupa Disturbed u numeri Drugi način za umiranje (Another Way to Die) sa albuma Asylum iz 2010. godine upozorava na posledice „naših apetita“ i prekomerne eksploatacije prirodnih resursa:

Naša odanost našim apetitima
Sve nas je izdalo
Apokaliptično stanje
Još će razaranja biti
Majka Zemlja će pokazati svoju tamniju stranu
I uzeće svoj danak

Ne postoji rang lista najboljih rock gitarista da u prvih pet mesta nije Edi Van Halen. Njegov ekološki rif u numeri Izvan svemira (Outta Space) sa albuma grupe Van Halen Drugačija vrsta istine (A Diferant Kind of Truth) iz 2012. godine je poziv za napuštanje Zemlje:

Nalepnica na braniku, na zadnjici moje rakete
„Idi kući Zemlja je puna“
Izvan svemira, izvan svemira

Nastavljamo u maniru ekoloških rifova sa pravim predstavnikom gitarskog zvuka, Sleš je 2014. godine na autorskom albumu Svet u plamenu (World on Fire) objavio numeru Pod divljim suncem (Beneath the Savage Sun) sa porukom da ljudsko zlo nikad ne prestaje:

Za one koje smo izgubili i voleli
Pod divljim suncem
Koliko ubilačkih sezona
Možete li opravdati?
(...)
Jer zlo nikad ne prestaje
Tako da nastavljamo da umiremo
Pod divljim suncem

Globalne smernice za rešavanje problema životne sredine i razvoja, a sa nekim izazovima se upoznajemo kroz vizuru ekoloških rifova, uobličile su se u dokumentu “Naša zajednička budućnost” još 1987. godine pripremljenog za Generalnu skupštinu UN. U ovom dokumentu je prvi put upotrebljen izraz održivi razvoj, a definisan je kao “razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadašnjih generacija ne ugrožavajući mogućnost budućim da zadovolje njihove potrebe”. Pred novi milenijum, 1997. godine u Njujorku je u okviru Specijalnog zasedanja Generalne skupštine UN održana Konferencija Rio+5 na kojoj je razmatran Akcioni plan održivog razvoja za 21. vek kako bi “naša zajednička budućnost” imala bolju perspektivu U ovom dokumentu nazvanom Agenda 21 zaključeno je da u zaštiti planete nije postignut veliki napredak. Da bi se iskoračilo iz tog „malog napretka“, u prvoj godini novog milenijuma već 2000. godine na Generalnoj skupštini UN u Njujorku usvojen je novi dokument, Milenijumska deklaracija – Milenijumski ciljevi razvoja 2005 – 2015. Konačno na tom putu napretka malim koracima, UNDP - vodeća razvojna agencija Ujedinjenih nacija je u januaru 2016. godine donela novih 17 ciljeva održivog razvoja kojima će se nastaviti usmeravanje politike i finansijska sredstva UNDP-a do 2030. godine. Danas već znamo da većina ključnih pokazatelja uspešnosti ukazuju da se „razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadašnjih generacija ne ugrožavajući mogućnost budućim da zadovolje njihove potrebe” ne odvija u željenom pravcu i da je već sada izvesno da treba pripremati novi Akcioni plan održivog razvoja. Možda pod nazivom Agenda 21+. Zašto je to tako teško pokazaće nam ekološki rifovi u nastavku serijala.

Nastaviće se