Pobeda komunista, odnosno Crvene armije u građanskom ratu protiv Belogardejaca, nije značila da su komunisti „završili svoj posao“. Ostao je veliki broj uticajnih ljudi van Rusije koji su i dalje bili odani caru i carskoj Rusiji. Po učvršćivanju valsti Lenjin, a kasnije i Staljin, znali su da Rusi u emigraciji mogu biti potencijalno veliki problem. Zato nisu sedeli skrštenih ruku. Bio je veliki broj atentata i pokušaja istih na Ruse u inostranstvu, ali to nije jedino čime su se komunisti bavili u želji da uticaj „belih“ svedu na minimum. U određenim zemljama, među kojima je i Srbija, postojali su agenti čiji je zadatak bio „vrbovanje“ dece belogardejaca, i usađivanje komunističke i socijalističke ideje u njihove mlade mozgove.
Najbolji operativac Sovjetskog saveza u periodu između dva rata, možemo slobodno reći u svetu, je bio Mustafa Golubić. Dovoljno je reći da je on jedan od glavnih organizatora atentata na Trockog, te da je to čovek koji se u potpunosti približio Fridi Kalo. Dugi niz godina je boravio u Leskovcu, gde su Sovjeti, zbog jake industrije i velikog broja ruskih emigranata, videli dobru podlogu za širenje njihove ideje.
Poslednji tekst ovog projekta donosi vam zanimljivu priču o životu i delu Mustafe Golubića i uticaju koji je vršio u Leskovcu.
Rođen je u Stocu, u istočnoj Hercegovini 1889. godine. Posle mature 1913. godine Golubić dobija stipendiju i odlazi na studije u Lozanu i Ženevu, a kasnije i u Pariz, gde postaje član organizacije „Ujedinjenje ili smrt“. Iste godine u Tuluzu, u holtelu „Sen Žeron“, sastao se sa Vladimirom Gaćinovićem. Cilj ovog sastanka bio je dogovor o likvidaciji Franca Ferdinanda, koji je u to vreme trebao da poseti Francusku. Na istom sastanku priustvovao je i Muhamed Mehmebašić koji je dobio zadatak da u Sarajevu likvidira Oskara Poćoreka.
Po izbijanju Prvog svetskog rata Golubić se vraća iz Pariza i sa srpskom vojskom učestvuje u svim najznačajnijim bitkama. Sudbina se postarala da još jedan bitan istorijski događaj bude tačka preseka u Mustafinom životu. To je bio takozvani „Solunski proces“. Namešteno suđenje pukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu za Golubića je bilo neprihvatljivo. On odbija da svedoči protiv Apisa, za šta dobija godinu dana zatvora. Ipak uspeva da se izbavi i pobegne u Francusku. Tada se čvršće povezuje sa Kominternom, sa kojom je stupio u kontakt još tokom studiranja u Švajcarskoj. Zbog ubistva Apisa kod Golubića se rađa mržnja i averzija prema Aleksandru Karađorđeviću. Zbog toga je učestvovao u atentatu na kralja Aleksandra 1921. Takođe se pamte pretnje Golubića tada još prestolonasledniku kod hotela „Moskva“, kada mu se obratio rečima: „Visočanstvo, Vi ste ubili Apisa, a uskoro ću ja Vas.“
Po stupanju u vezu sa Kominternom odlazi u Moskvu, gde se školuje za oficira NKVD-a. Njegovo kodno ime bilo je „Omega“. Smatra se da je Mustafa Golubić bio glavni organizator atentata na Lava Trockog u Meksiku.
Postoje još mnoge priče vezane za Mustafu, kao naprimer da je bio lični prijatelj sa Staljinom , kome je donosio duvan iz Hercegovine,… Zatim, da je ukrao tenk u Engleskoj i nacrte najsavremenijeg aviona u Lionu ili ona da je bio ljubavnik Grete Garbo.
Nama najzanimljivija priča je ona da se Mustafa Golubić predstavljao kao obućar u Leskovcu, pod lažnim imenom Milorad Nikolić. Leskovac je u to vreme prolazio kroz takozvano „zlatno doba“, upravo tada je dobio nadimak Srpski Mančester.
„U Leskovcu je Mustafa boravio u više navrata: 1928, 1933-34, u decembru 1940 i januaru 1941.godine. Legalno se kretao pod imenom Milorad Nikolić. U vezi je sa Blagojem Nikolićem (učesnikom Lenjinovog prevrata) u čijoj kući se izrađuju lažne isprave. Stanovao je u Pupinovoj ulici kod Paraskeve-Keve Đorđević i bio aktivan u Sindikatu“, podaci su koje iznosi Miodrag Janković u feljtonu „Otvoren dosije Mustafe Golubića“.
„Leskovčani koji su ga zapamtili iz tog vremena sećali su se posle da je pušio na lulu i da im je „Milorad“ lepo pričao o svojim putovanjima u Grčku i na Bliski istok. Pričao je kako je u Egiptu naručio kajganu. Kelner ga upitao da li želi kajganu od četvrt ili pola jajeta. Odgovorio mu je da donese kajganu od pet komada jaja i kelner je doneo ogromnu kajganu – od nojevih jaja! Nije, kaže, znao da pročita jelovnik. „Milorad“ je voleo dobro da pojede, s uživanjem je pomagao nekoj baba Jeleni kada je ona kuvala papazjaniju koja je slična bosanskom loncu. On je lično oblepljivao zemljani sud testom da ne bi isparavao naglo kako bi se papazjanija kuvala u pari. Isto tako, kao pravi gurman, voleo je da jede kupus sa slaninom“, navodi Janković u svom feljtonu.
U Leskovcu je imao radnju po imenu “Venera”, koja je zapošljavala oko pedeset radnika. Upravo zapošljavanjem ruske omladine u toj radnji, uspeo je da vrši suptilan, ali izuzetno delotvoran uticaj na njih.
Zbog straha i mržnje prema Golubiću, Ivan Stevo Krajičić i Josip Broz Tito, anonimno su ga prijavili Gestapou. Uhvaćen je i mučen, ali od njega nisu uspeli da izvuku ni jednu informaciju koja bi im koristila. Ubijen je 11. juna 1941. godine u Pionirskom parku. Posle ulaska Crvene armije u Beograd njegovo telo je nađeno i autopsijom doktora Vojislava Stojanovića utvrđeno je da su mu bile polomljene sve kosti u telu.
Kao dodatak ovom tekstu, ali i zaključak celom projektu, donosimo vam jedan zanimljiv istorijski dokument o leskovačkim danima Mustafe Golubića.
PODNESAK DETEKTIVA ANTIKOMUNISTIČKE BRIGADE UPRAVE GRADA BEOGRADA, ĐORĐA KOSMAJCA NAČELNIKU UPRAVE BOŠKU BEĆAREVIĆU, 17. JUL 1933. GODINE, DELOVODNI BR. 134/33, HITNO. STROGO POV.:
Nevičan sam peru ali nastojaću da budem precizan:
Mustafa Golubić, malo-malo pa boravi u Srbiji!
O tome dobijam iscrpne dojave kao što je ona iz 1928. godine a na koju niko ne svrte pozornost. Podsećam vas da je u njojzi stajalo:
Vi neste normalni, Đoko, ljubi te brat! Vijate tog Golubića po cel svet a on mal mal pa ulegne u Leskovac. Ete, tu otoič, došo je i produciro nam se kai Milorad Nikolić, fabrikant obuće i veletrgovac ss svinjske čekinje! Iz jeroplana bi se viđavalo da je belosvecki monden i donžuan, onak ubav, cmomanjas, s dvoredno odelo i ss škrip cipelke. Dođuvao je u mehanu ss luksuzne ždrocle a pozetko i sam, da šljoka i sevdališe s čarširlije i ćirimidžije stignav iz Bunibrod i Donje Konjuvce.
Iz knjige Dejana Stojiljkovića “Mustafa Golubić: LJUBAVNIK, OBUĆAR, RATNIK, ŠPIJUN”
Autor ovog citata je Milan Janković. Citat je preuzet iz Jankovićevog romana “Dosije Golubić” (izdanje IK “Zalihica” Sarajevo, 2013.g.)
