Na današnji dan pre četrdeset i jednu godinu poginuo je Dragan Mance. Legendarni napadač Partizana je sa samo nepune dvadeset i tri godine i pet sezona provedenih u crno-belom, uspeo da stekne kultni status među navijačima Partizana.
Rođen je 26. septembra 1962. godine u Beogradu, a prve fudbalske korake napravio je u Galenici, današnjem Zemunu. Talentom, ali i velikom željom za igrom, brzo je napredovao i već sa nepunih 17 godina postao prvotimac zemunskog drugoligaša. Bio je napadač kakvog navijači vole – brz, borben, hrabar i sa urođenim osećajem za gol.
U Partizan je stigao 15. septembra 1980. godine i vrlo brzo postao jedan od miljenika tribina. Crno-beli dres nosio je sa posebnom energijom, a golove je proslavljao na način koji je postao njegov zaštitni znak – klizanjem na kolenima, sa visoko podignutim rukama. Nije to bilo samo slavlje pogotka; izgledalo je kao da se Mance svakom golu raduje zajedno sa čitavim stadionom.
Sa crno-belima je osvojio šampionsku titulu u sezoni 1982/83, a jedan od najpoznatijih trenutaka njegove karijere dogodio se u Kupu UEFA protiv Kvins Park Rendžersa. Posle poraza od 6:2 u Londonu, Partizan je u Beogradu slavio sa 4:0 i napravio veliki evropski preokret, a Mance je svojim spektakularnim volejem u Londonu postao jedan od glavnih junaka tog dvomeča. Taj pogodak i danas se pamti kao jedan od najlepših u istoriji kluba.
Njegov kvalitet prepoznat je i na reprezentativnom nivou. Za A reprezentaciju Jugoslavije nastupio je četiri puta, dok je igrao i za mladu i olimpijsku selekciju. Ipak, čini se da je njegov fudbalski potencijal tek trebalo da doživi puni procvat. Mance je bio na početku najboljih godina, a pred njim je, prema svemu što je pokazivao, bila velika karijera.
Sudbina je, međutim, imala drugačiji plan.
Dana 3. septembra 1985. godine, dok je žurio na trening Partizana, Dragan Mance je stradao u saobraćajnoj nesreći. Samo dva dana ranije odigrao je utakmicu protiv Budućnosti i postigao poslednji gol u karijeri – iz penala u osmom minutu. Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će to biti poslednji put da će Mance zatresti mrežu u crno-belom dresu.
Njegova smrt bila je veliki šok za Partizan, ali i za čitavu tadašnju jugoslovensku javnost. Na sahrani se okupilo oko 30.000 ljudi, a iza mladog fudbalera ostala je tuga koja se pretvorila u trajno sećanje.
I upravo tu počinje druga priča o Draganu Manceu – ona koja traje mnogo duže od njegove fudbalske karijere. Njegovo ime postalo je deo identiteta Partizana, a generacije navijača koje ga nisu ni gledale uživo, nastavile su da pričaju o njemu.
Mance nije stigao da postane ono što je možda mogao – jedan od najvećih jugoslovenskih fudbalera. Nije dobio priliku da napravi dugu karijeru, osvoji još mnogo trofeja i postigne još stotine golova. Ali je za samo nekoliko godina uspeo nešto što mnogi ne uspeju ni za čitavu karijeru: postao je simbol.
Naslovna fotografija preuzeta sa sajta „Partizanopedia“.
