U istoriji jednog naroda, u istoriji jednog grada, postoje ljudi koji spajaju nespojivo, grade mostove preko nepremostivog, mire nepomirivo. Takvi ljudi nemaju potrebu za upisivanjem svog imena u sećanje celokupnog društva, njihova imena i njihova dela se sama upisuju u svačiji mozak generacijama i generacijama. Kada takva persona ugleda svetlost poroda, pa sve do kraja putovanja na ovome svetu, ona nema potrebe za isticanjem i lažnim nametanjem, oko nje kao da se stvori od samog početka barijera, energija koja najavljuje promene, potrese, revolucije. Takva osoba bio je i naš čuveni sugrađanim Jovan Diskić.
Pisali smo već o nekim značajnim ljudima, pripadnicima aristokratije, industrijalcima i političarima. Međutim, celokupno “zlatno doba” ne bi bilo moguće bez “običnih” radnika i radničke klase koja je celu tu mašineriju i pokretala. Uglavnom neorganizovana, sklona podelama pre Prvog svetskog rata, radnička klasa nije mogla da ostvari određene uslove i prava koja su im pripadala. Posle Velikog rata javlja se potreba, više nego ikad, za udruživanjem i političkim delovanjem. Većina radnih ljudi se poistovećuje sa Komunističkom partijom Jugoslavije. Kao glavni predstavnik KPJ u Leskovcu isplivao je Jovan Diskić.
Jovan Diskić rođen je 25.2.1881. godine kao četvrto dete oca Mihaila i majke Agnije. Mladi Jovan se uvek odlikovao tihim, mirnim, ali otmenim držanjem, mudrim mislima koje su proizvod njegove načitanosti. Imao je svoju privatnu radionicu tako da je bio i više nego dobro obezbeđen za miran i lagodan život. Ipak usled kriza i nepravdi koje su vršene prema radnicima i veteranima Prvog rata, odlučuje da se upusti u političke vode.
Na prvim izborima na kojima je učestvovao 22.8.1920. godine odneo je ubedljivu pobedu osvojivši 24 mandata i još 3 kmeta. Od ukupno 2199 izašlih birača za Diskića je glasalo 1160 građana. Najubedljiviju pobedu odneo je u samom gradu i u radničkim naseljima.
Nije se dugo njegova partija zadržala na čelu grada. Iako jedan od najproduktivnijih predsednika opština, kraj njegovog predsedovanja nije posledica njegovog rada. 29. decembra usred pobeda komunista u velikom broju opština i organizovanja masovnih štrajkova Kraljevina SHS donosi dokument pod nazivom “Obznana” koji zabranjuje rad KPJ. Svi predsednici opština koji su bili članovi te partije bivaju smenjeni, a mnogi i uhapšeni. Među uhapšenima je bio i Diskić. Proveo je nekoliko meseci u zatvoru posle čega on, kao i svi komunisti prelaze u ilegalu.
Ostalo je upamćeno da je Diskić za svega nekoliko meseci vladanja “uradio više nego sve prethodne vlasti zajedno”.
Srbi, pa tako i Leskovčani podležni su velikom broju prirodnih i veštačkih podela. Naše jedinstvo je to čega se naši neprijatelji plaše. Zato je na nama da se više ne delimo i da shvatimo da su Babamilkić i Diskić, različiti ljudi, sa različitima stavovima, pogledima na svet i verovanjima, ali da su i jedan i drugi suštinski isti. Isti u želji za napredak Leskovca. Tek kada više ciljeve, napredak i boljitak svih stavimo ispred ličnih podela moći ćemo da obnovimo to čuveno “zlatno doba”.
Ovaj tekst napisan je u okviru projekta "Znamenite političke figure Leskovca između dva rata" koji naše udruženje realizuje u saradnji sa Gradom Leskovcem.