Sam kraj novembra uvek je rezervisan za kratke dane, beskrajno dosadnu kišu i samim tim depresiju. Jučerašnji dan nije bio izuzetak. Dan je bio toliko siv da se činilo da nije ni svanulo, a kiša toliko uporna da je delovalo da nikada stati neće. U popodnevnim časovima, ipak, dešava se nešto što će u potpunosti promeniti tok dosadnog i sumornog dana, ali će mu naposletku dopuniti depresivnu notu – Željko Obradović je podneo neopozivu ostavku na mesto trenera KK Partizan.
Bez obzira kom taboru navijača pripadali, vest je šokirala čitavu Srbiju. Armija navijača Partizana aktivirala se u znak podrške najvećem evropskom treneru svih vremena, sa neskrivenom željom da Obradović ostane na klupi crno-belih.
I pored velike većine navijača koji su juče doživeli nervne slomove, agoniju, napade panike, našli su se oni koji su rekli da je ostavka prirodna stvar i da niko nije veći od kluba. Ti ljudi su u zabludi – u ovakvoj situaciji Željko jeste Partizan, kako je to rekao Aleksej Pokuševski. Povratak popularnog Žoca 2021. godine u srpsku košarku ekvivalentno je povratku Mesija u Barselonu, Fergusona u Junajted,… Tu jednakost možemo izvući u sportskom smislu, a ono što Obradović donosi van terena je nemerljivo. Povratio je posrnulog i praktično mrtvog velikana i doveo ga na korak do vrha Evrope.
Bilo kako bilo, ostavke jesu normalna stvar u sportu, ali na ovaj način, pod ovim uslovima, odlazak Željka Obradovića vrlo lako može da znači propast KK Partizana.
Suvišno je trošiti više reči i šta god se desi u bližoj budućnosti, 26. novembar zauvek će ostati upamćen kao dan kada je otišao Željko i dan kada je crno-beli deo Srbije shvatio šta je izgubio – kao po običaju, verovatno kasno.
Naslovna fotografija: Luka Milosavljevic/STARSPORT;
Preuzeta sa portala: B92
