Postoji nešto čudno, nešto setno i razdražljivo u duši umetnika, nešto što ga tera da život shvata ili suviše lako ili suviše ozbiljno. Kozak, Gligorij Semjonovič Gljebov, bio je od onih književnika koji su dopuštali da ih njihovo delo dovede do euforije, ali i do očaja i smrti.
Rođen je 1910. godine u Novočerkasku. Gligorij Semjonovič Gljebov bio je Srbin i Rus istovremeno. Takva odrednica nema veze sa genetikom. Otac mu je bio pukovnik, a majka plemkinja, oboje iz Rusije.
Sa samo jedanaest godina dolazi u Leskovac i tu završava Gimnaziju. Leskovac je zbog svog lepog odrastanja smatrao drugim zavičajem. Takav podatak potkrepljuje i činjenica da je jednu godinu Gimnazije pohađao sa decom ruskih emigranata u Beogradu, ali se odmah vratio da školovanje završi sa svojim Srbima i Leskovčanima.
Po završetku Gimnazije, upisuje Filozofski fakultet u Beogradu i studira francusku, jugoslovensku i latinsku književnost i jezik. Život ga nije mazio. Često je upadao u dugove, otac mu je za vreme studiranja preminuo, a majka ostala bez posla. Ipak, uspeo je da dobije određenu stipendiju i novčanu pomoć od tadašnjih 400 dinara mesečno. Jednom prilikom je tu stipendiju izgubio zbog hapšenja.
Naime, uhapšen je zbog navodnog širenja komunističke propagande, kada je 1931. godine pronašao letak na kom se pozivaju studenti i građani na miting povodom desetogodišnjice osnivanja Sovjetske republike. Taj letak je podelio sa svojim kolegama studentima, a dao ih je i leskovačkim drugovima Brani Mitroviću i Predragu Kostiću.
Prema nekim informacijama, posle lišavanja slobode u trajanju od devetnaest dana, pušten je na slobodu uz uslov da bude saradnik policije na fakultetu.
Sam Gljebov nije mogao da dobije državnu službu bez jugoslovenskog državljanstva. Državljanstvo Jugoslavije nije tražio, nadajući se povratku u Rusiju.
I pored toga Gljebov nam je ostavio značajna književna dela od kojih njegove ideje i stavove najbolje prikazuje zbirka „Pesme“, štampana 1928. godine. Iz zbirke se izdvajaju: „Izgnanik“, „Nostalgija“, „Neizvesnost“, „Iz dnevnika izbeglice“. Veoma bitan, pre svega istorijski dokument, jeste Gljebovljev „Dnevnik“, kojeg je uredno vodio od 1926. do 1940. godine. U njemu se mogu pronaći svedočanstva o tadašnjem Leskovcu, Beogradu, ali i o odnosu stanovništva prema ruskoj emigraciji.
Kao i svaka pesnička, plaha, ruska duša, oduzeo je sebi život trovanjem 1940. godine, sa samo trideset godina života.
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Ruski emigranti u leskovačkom kraju“, koji naše udruženje realizuje uz sufinansiranje grada Leskovca.
