Za sedamdeset godina svog postojanja, kako je predstavljeno u ovom serijalu, rock muzika je prošla na više načina u muzičkom smislu kroz mnogostruka istraživanja i izražavanja, ali je tematski što se tiče ukazivanja na ekološke probleme ostala dosledna svom načinu izražavanja. Tematski jasna, komunikacijom usmerena i porukom kritična. Više od toga ne možemo da očekujemo, jer je rock muzika bila i ostala samo umetnička manifestacija kulture.
URADIĆU ŠTA ŽELIM, ALI NEODGOVORNO
Posle kraha komunizma, rušenjem berlinskog ideološkog zida, ništa nije ukazivalo da će period mira kratko trajati. Osim sledbenika danas pokojnog autora dela “Sukob civilizacija i ponovno uspostavljanje svetskog poretka”, spomenutog u prošlom nastavku, većina razmatranja u akademskim krugovima se odvijala u optimističkim predviđanjima. Uzroci budućih sukoba i glavne suprotstavljene strane – države povezane zajedničkom kulturom, istorijom i posebno religijom – su još bili daleko od očiju javnosti. Međutim, u pozadini teorijskih rasprava i objavljenih studija pripremao se sudar kultura, kako je to revidiranim stavom sistematizovao Frensis Fukujama u istoimenoj knjizi iz 1995. godine – objavljenoj kod nas 1997. godine.
Rivaliteti koji proističu iz kulturnih razlika, a to pokazuje istorija ljudskog društva duga 10.000 godina, ne vode nužno u sukobe sa tragičnim višemilionskim žrtvama. Jer uzajamno dejstvo različitih kultura može voditi i napretku ljudske civilizacije. Vratimo se na prapočetak. Prema teoriji evolucije čovek je proizvod životne sredine na isti način kao i ostali živi svet, a ono što nas razlikuje od ostalih primata je skoro neograničena mogućnost da menjamo životno okruženje prema našim potrebama. Sve je počelo u savanama istočne Afrike gde se razvio Homo sapiens i započeo raseljavanje na evro-azijski, australijski i američki kontinent. Na tom putu Homo sapiens je sa sobom nosio dva ubojita oružja – u pradomovini je već ukrotio vatru i napravio kamenu sekiru. Počinje istorija. Svuda gde je prolazio ili se zadržavao kraće i duže vreme, prilagođavajući se uslovima okruženja, Homo sapiens je ostavljao svoj prepoznatljiv otisak stopala – izumirale su biljne i životinjske vrste i nestajali su njegovi homo srodnici. Danas znamo da su naši preci naselili Evropu pre oko 40.000 hiljada godina, a da su neandertalci izumrli pre oko 30.000 godina. Ove dve Homo podvrste su hiljadama godina živele jedna pored druge, ali je borba za ograničene resurse u hrani i surovi uslovi života dovela do njihove međusobne borbe i istrebljenja jedne podvrste. Bojažljivo se nameće zaključak da bi ishod ove borbe mogao da se nazove prvim primerom genocida koji je počinila naša vrsta. Izumro je poslednji neandertalac – Homo sapiens ostaje jedina preživela ljudska vrsta. Ostali smo sami i izgradili tehnološki napredno društvo i proširili njegov uticaj čitavom planetom. Na Zemlji danas živi veći broj ljudi koji imaju mobilne telefone nego onih koji imaju pristup higijenskim sanitarnim uređajima i bezbednoj vodi za piće. U razvijenim državama sveta više od 80% stanovništva ima bar jedan pametni telefon u svom džepu!
Kad ovo znamo postavlja se sledeće pitanje: Da li je vredelo kada su ti rani ljudi zamenili miran život u istočnoafričkoj savani za život u gradu sa “sirenama automobila i ćoškovima zgrada? Na ovo pitanje daje odgovor grupa Dave Matthews Band u numeri Najponosniji majmun (Proudest Monkey) sa albuma Crash (1996), sledećim stihovima:
Gledajući sebe, okrećem se preispitujući se
Pitam se da li želim jednostavan život u kojem sam nekada uživao
Oh, stvari su tada bile tihe
Na neki način to su bili bolji dani
Ali sada sam najponosniji majmun kojeg ste ikada videli.
Evolucija je tema i grupe Pearl Jam u numeri Uradite evoluciju (Do the Evolution) sa albuma Yield iz 1998. godine. Pesma govori o pojedincu opčinjenog tehnologijom i u zabludi da kontroliše evoluciju na planeti:
Divite mi se, divite se mom domu
Divite se mom sinu, on je moj klon
Ova zemlja je moja, ova zemlja je besplatna
Uradiću šta želim, ali neodgovorno
To je evolucija, dušo.
Mračna animirana priča istorije sveta u četiri minuta, koliko traje muzički spot Uradite evoluciju grupe Pearl Jam, smatra se jednim od najboljih muzičkih spotova svih vremena.
Ipak u novi milenijum ulazimo sa više optimizma, francuska grupa Gojira u stihovima pesme Globalno zagrevanje (Global Warming) sa albuma From Mars to Sirius iz 2005. godine u žestokom progressive metal maniru upućuje poruku kakva se u ovom našem svetu ne sreće tako često:
Pre četiri stotine hiljada godina
Došli su iz svemira i dali nam živote ovde
Sve uzimamo zdravo za gotovo
Mislim da ovo sada ne bismo trebali raditi
(...)
I kao ratnik moram da se borim
Već osećam ljubav koju ću otkriti
Imao sam ovaj san, naša planeta je preživela
(...)
Videćemo kako naša deca rastu
Optimizam bez granica na bilateralnom planu je postavio Kjoto protokol – potpisan u decembru 1997. godine – kao prvi pravno obavezujući međunarodni sporazum u vezi sa klimatskim promenama. Bio je to najvažniji iskorak koji je odredio dalje ekološke pravce posle 2000. godine. Značaj je u tome što je tema o klimatskim promenama stavlјena u fokus javnosti i o tome se razgovaralo na najvišem državnom nivou. Čak je pred konferenciju u Kjotu američki predsednik Klinton izjavio: „Mi ćemo na konferenciju u Kjotu doneti snažnu američku posvećenost realističnom i obavezujućem ograničenju koje će značajno smanjiti našu emisiju gasova staklene bašte". Ovo je bilo prvi put da se američki predsednik lično izjasnio o ograničenju i stavio do znanja odakle dolaze uticaji. Kritičari su odmah primetili da je Klinton ponovo odbio da kaže kako i u kojim sektorima privrede SAD žele da uvedu ograničenja.
Pred kraj 20. veka, najrazvijenije države bile su odgovorne za blizu dve trećine emisija gasova staklene bašte na svetskom nivou, a ipak su se obavezale da ih smanje. Sve je delovalo kao odlična polazna osnova. Ali, ono što je usledilo nije mnogo obećavalo, jer tada Sjedinjene Američke Države kao najveći emiter nisu ratifikovale sporazum, a Kanada je čak istupila iz Kjoto protokola krajem 2011. godine. Tadašnja očekivanja nisu ispunjena zbog ponašanja pojedinih najrazvijenijih zemalja i to će biti na neki način vodilja kojom će se bogati rukovoditi u narednim godinama.
Nastaviće se