Za sedamdeset godina svog postojanja, kako je predstavljeno u ovom serijalu, rock muzika je prošla na više načina u muzičkom smislu kroz mnogostruka istraživanja i izražavanja, ali je tematski što se tiče ukazivanja na ekološke probleme ostala dosledna svom načinu izražavanja. Tematski jasna, komunikacijom usmerena i porukom kritična. Više od toga ne možemo da očekujemo, jer je rock muzika bila i ostala samo umetnička manifestacija kulture.
OSETIĆETE IZUMIRANJE (11)
Približavamo se završnici serijala u kome se kroz rock'n'roll muzički opus tvorca i ukazivanjem na krivca za zagađivanje životne sredine, uništavanje prirode i ratove upoznajemo sa ljudskim stvaralaštvom u pozitivnom i negativnom pogledu. Posledice negativnih uticaja na životnu sredinu se odigravaju blizu ili u samim naseljenim oblastima, a pojedine posledice su tako velike da se vide satelitskim osmatranjem. Dva primera nanošenja štete uništavanjem prirodnog bogatstva su karakteristična, jedan je savremen sa posledicama koje slede u budućnosti a drugi je iz prošlosti čije posledice vidimo u sadašnjosti.
Prvi primer su šume u slivu reke Amazon, “plućima planete” kako se ovo područje popularno naziva. Prema izveštaju brazilskog ministarstva za životnu sredinu prosečno se godišnje u Amazoniji iskrči šuma toliko da odgovara površini Grčke i to traje deceniju i više. Šume u slivu reke Amazona proizvode 5-6% kiseonika na Zemlji i imaju funkciju izvlačenja ugljen – dioksida iz atmosfere, zbog čega se ovo ogromno šumsko prostranstvo naziva “klima uređajem” planete. Drugim rečima, manje šuma u Amazoniji znači manje kiseonika i više ugljen – dioksida koji utiče na globalno otopljavanje. Drugi primer su šume kedrova na obalama južnog Mediterana, čiju drvu građu su tokom istorije koristili mnogi narodi. Feničani, Grci, Rimljani i Osmanlije su gradili brodove kedrovom građom i svojom ratnom i trgovačkom flotom vladali Sredozemnim morem. Kedar je imao veliku važnost u religiji, u Bibliji se pominje na više mesta, tako ga je kralj Solomon koristio u gradnji Jerusalima. Rimski car Hadrijan je prvi preduzeo zabeleženu zaštitu prirode – zaštitu kedrovih šuma kako bi sprečio njihovo uništavanje. Danas je u Libanu šuma kedra, tzv. "Božji kedrovi", pod zaštitom UNESCO-a i jedinstvena je po tome kao ostatak antičkih šuma sa stablima koja se smatraju starijima od 1000 godina. Libanski kedar je nacionalni simbol i nalazi se na njihovom grbu i zastavi.
Ovo je bio uvodni deo za naredni ekološki rif u serijalu naše priče o društvenom angažovanju rock'n'roll muzike. Pre nego se upoznamo sa američkom kantautorkom Neko Keis, malo pojašnjenja o inspirativnom delu nastanka njene pesme Poslednji lav iz Albiona (Last Lion of Albion) sa albuma Hell-On iz 2018. godine. Albion — Belo ostrvo je naziv za Britansko ostrvo iz doba Rimljana. U jednom intervjuu Neko Keis je rekla da je svuda u Engleskoj, dok je bila na turneji, viđala lavove na novčićima, zgradama i kraljevskim grbovima. A onda se setila da su lavovi izumrli na tlu Velike Britanije pre desetak hiljada godina. Poenta njenog stiha o poslednjem lavu je aluzija na slabljenje Britanske imperije koja koristi ovaj simbol snage, ponosa i hrabrosti. To joj je bila inspiracija za pesmu snažnih stihova sa nizom primera nestajanja nacionalnih simbola i krivice ljudi za sopstveno izumiranje:
Osetićete izumiranje.
Poslednji lav sa Albiona,
Poslednji mohikanac je nestao,
Poslednje šume kedrova u Libanu.
Osetićete izumiranje.
Poslednji lav sa Albiona,
Poslednja vučica koja je dojila Rim
U nastavku teme o izumiranju, stihovi bugarske rock metal grupe Grimaze u numeri Planeta Zemlja krvari (Bleeding Earth) sa albuma Planet Grimaze (2018) govore o svim zastrašujućim posledicama „nepromišljenih postupaka“:
Da tražim oproštaj
Za sve rane
Za sve nepromišljene postupke
Zašto ne vidimo
Sve suze su se skupile u okeanima.
(...)
Zašto uzimamo
Mnogo više nego što dajemo
Zatvori oči sada
Još jednom izaberite slepilo
Pre odgovora
Uništavajući sve.
Norveška kantautorka Aurora u pesmi Seme (The Seed) sa albuma Drugačija vrsta čoveka (A Different Kind of Human, 2019), opisuje svet u kome previše pohlepno trošimo naše resurse. Stihovi ubedljivo opominju zašto moramo zaštititi našu životnu sredinu:
Baš kao i seme
Ne znam gde da idem
Kroz prljavštinu i senku rastem
Dolazim do svetlosti kroz borbu.
(...)
Nahrani me sunčevom svetlošću, nahrani me vazduhom
Nahrani me istinom i nahrani me molitvom.
(...)
Kad je i poslednje drvo palo
I reke su zatrovane
Ne možete jesti novac, o ne.
Slede ekološki rifovi nastali na početku druge decenije 21. veka sa pravim primerom koliko su ekološka pitanja i u muzičkom smislu globalnog karaktera. Kantautorka Anželik Kidžo u svojim interpretacijama spaja muziku rodne Zapadne Afrike sa zvucima Kariba i džeza sa pop-rokom. Stihovi u numeri Majka priroda sa istoimenog albuma Mother nature iz 2021. godine, gde prepoznajemo prateći vokal Stinga, govore o potrebi da ljudi budu okrenuti jedni drugima na humani način, a na ekološki način prema prirodi:
Ne dozvoli im da te na bilo koji način povrede
Oh, ne dozvoli im da kradu i uzmu najbolje od tebe
(...)
Majka priroda ima način da nas upozori
Tempirana bomba postavljena na poslednje odbrojavanje
Čuješ li to?
Hoćeš li prestati?Zar nećeš slušati?
Iste godine, američka grupa Greta Van Fleet u numeri Doba mašine (Age of Machine) sa albuma The Battle at Garden's Gate (2021) ukazuje na neizvesnost puta kojim se čovečanstvo zaputilo i upućuju poruku o potrebi izlečenja:
Čovek je napravio,
Sveprisutnu silu,
Krenuo je na put,
Za međuzvezdane obale,
(...)
Jao bože, taj osećaj,
Treba nam malo lečenja,
Treba nam malo lečenja.
Naše putovanje rock'n'roll galaksijom trajalo je blizu sedam decenija preslušavanjem ekoloških rifova – od rođendana rock'n'roll muzike 1954. godine, numere Bože blagoslovi travu (God Bless the Grass) Pita Sigera iz 1966. godine do grupe Greta Van Fleet u numeri Doba mašine iz 2021. godine. Numera Doba mašine je, na neki način, zaključni deo naše priče jer govori o pretnji „sveprisutne sile koju je napravio čovek“. Ovoj pretnji se pridružuju i stihovi Neko Kejs iz numere Poslednji lav iz Albiona koji još više pojačavaju imperativ opstanka u vremenu prilagođavanja i ublažavanja na klimatske promene, ali i stalnih pretnji ratnih sukoba. Sumornu sliku izumiranja upotpunjuju Poslednje šume kedrova u Libanu koje su prava metafora moguće perspektive čovečanstva. Iako pod zaštitom UNESCO-a ove šume očekuje neizvesna budućnost zbog porasta temperature usled globalnog otopljavanja, što pogoduje razvoju lisnih vaši koje direktno ugrožavaju rast jelki i krhki balans njenog ekosistema. Istovremeno u tom regionu se odigrava i ljudski egzodus izazvan ratom Izraela i Hamasa, koji se iz Gaze proširio na Zapadnu obalu i Liban. Kao da se priprema i Jerusalim! Tako se naša priča o društvenom angažovanju rock'n'roll muzike, na samom kraju, od ekoloških problema pomerila do pitanja geopolitike.
Kraj u sledećem nastavku