Šta određuje čoveka? Na to pitanje su mnogi svetski mislioci, filozofi, pisci pokušali da daju odgovor, a niko nije uspeo i svi su uspeli. Pojedinca svakako određuju porodica, vera, nacija, zanimanje, interesovanja, ali na kraju čovek je mera samome sebi – on određuje sebe. Čovek bira šta će uzeti iz svog života, šta odbaciti, šta iskoristiti.
U remek delu Ridlija Skota „Nebesko Kraljevstvo“, kralj Boldvin IV (Edvard Norton) vodi dijalog sa protagonistom filma Balianom od Ibelina (Orlando Blum) gde upravo govori o ovoj temi. Leprozni kralj novopečenom vitezu stavlja do znanja da je za svaku odluku u njegovom životu odgovoran on sam i da kada „stanemo pred lice Božije“, ne možemo reći kao opravdanje da su nam nešto „drugi nametnuli i rekli“.
Andrej V. Brigen je u potpunosti shvatio ovu poruku, definisao je sebe, i bez obzira na ono što je bio po struci, veri i nacionalnosti, pisao je i živeo ono u šta veruje.
Brigen je po struci bio arhitekta. Međutim, njegov opus je bio značajno širi, a najznačajniji trag ostavio je u političkom angažovanju i u novinarstvu. Naime, Brigen je bio poznat po angažovanju ruske omladine u Srbiji, a zarad borbe protiv Sovjetskog saveza. Govorio je više stranih jezika i osim antisovjetskih članaka, objavljivao je i poeziju u „Leskovačkom glasniku” i u beloemigrantskim listovima po Evropi.
U pripremi je bio i rukopis o svetom knezu Vladimiru za štampu, ali ga je prerana smrt sprečila u objavljivanju istog. Najveći odjek među ruskom emigracijom, ali i među srpskim stanovništvom, bio je tekst u „Leskovačkom glasniku“ pod naslovom – „Blizu je čas vaskrsenja (glas slovenske duše)“.
Ovaj tekst predstavlja svojevrsni osvrt na kvalitet života Rusa u „novoj domovini“. Podsećao je da su ih boljševici proterali iz svoje države; da se u tuđim zemljama širom sveta gde žive i rade, usadila žal za Rusijom, verujući da će njena budućnost biti demokratska. Ulivao je svojim sunarodnicima veru u mogući povratak.
Priznavao je dobrotu Srba, i ukazao da vlast postupa humano, te da ih niko ne progoni u Srbiji, a da su pošteni slobodni. Ipak, iako duboko zahvalan Srbima na angažovanju i gostoprimstvu, svakom prilikom je naglašavao da je to za njih tuđa zemlja.
„Istignstvo traje veoma dugo – već četrnaest godina. Uprkos tome, nada u povratak ne zamire.“, pisao je, i dodavao: „Mi možemo da se ponosimo našom emigracijom: profesori su na katedri, do juče sjajni oficiri – od najmlađeg potporučnika do najstarijeg generala – sada su rudari, nosači, šoferi, čistači i noćni čuvari“.
Ponosio se činjenicom da većina Rusa nije bacila ljagu na svoje poreklo i ime. U velikoj epopeji stradanja data im je sreća, kaže on, da upoznaju prave prijatelje – braću Srbe, koji iskazuju veliko slovensko bratstvo, ljudski i humani odnos da bi olakšali težak život. Dobijaju pomoć od države, radnika, seljaka, službenika, učitelja, profesora, industrijalaca i trgovaca. Posebno je isticao Dositeja Vasića, episkopa Niške eparhije, koji je angažovao sve duhovnike (sveštenike i monahe) da rade na zbrinjavanju emigranata.
Posebno se pamti govor vladike Dositeja ruskim poštovaocima u Nišu, poslednjeg dana svog službovanja (dobio je premeštaj u Zagreb). Tom prilikom Vladika Niški je osokolio Ruse da nikako ne smeju da odustanu od svoje domovine, podsećajući da je upravo Rusija vekovima bila stub pravoslavlja.
Verovao je, i o tome pisao, da je golgota ruskih izbeglica predvorje vraćanja demokratije u Rusiju. Procenjivao je da će narod svojim žrtvama, trudom i mukama izvojevati staru Rusiju. „Kroz Beograd do Moskve i Petrograda“, slikovotio je jednom prilikom napisao Brigen i naveo da je naš jug, posebno Leskovac, na njihovu sreću, bio milostiv.
Dva najpotresnija Brigenova teksta su svkako „Rusija na krstu“ i „Jedna tužna netrpeljivost“, Brigen je tu izneo podatke o ubistvima ruske carske porodice od boljševika: Nikolaja II, carice Aleksandre, njihovog prestolonaslednika Alekseja i četiri careve kćeri. Širom Rusije pogubljeno je, navodi Brigen, 1560 sveštenika, 34.586 lekara i sudija, 575.000 belogardejaca i trgovaca, 659.900 intelektualaca, 26.800 vojnika, 606.000 članova njihovih porodica i 890.000 seljaka.
Njegovo najznačajnije delo iz poezije objavljeno je, nažalost, posthumno. Povodom Brigenove smrti, u nekrologu koji je štampan u „Leskovačkom glasniku“, objavljena je njegova pesma od dve strofe pod naslovom „Seti se mene…“.
Andrej V. Brigen i njegov lik i delo ostaju podsetnik svima nama, da je ideja nekad veća od života. On nije dočekao da Rusija opet postane pravoslavna sila. Ipak, evo, polako, ali sigurno, Rusija to postaje u 21. veku. Brigen je u ideju takve Rusije ugradio celog sebe – vredelo je.
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Ruski emigranti u leskovačkom kraju“, koji naše udruženje realizuje uz sufinansiranje grada Leskovca.
