Vrlo često u nedostatku inspiracije za pisanje ove rubrike potežemo za nekim godišnjicama, rođenja ili smrti, naših čuvenih pisaca. U istraživanju mogućnosti o tome šta bi mogli da vam kao priču donesemo danas, naišli smo na veliko ime savremene srpske pisane reči – Milovana Vitezovića.

Čovek koji je spojio umetnos, književnost sa modernim tokovima 20. i 21. veka, te je tako širokim masama umetnost donosio kroz televiziju.

Milovan Vitezovi rođen je u Vitezovićima kod Kosjerića 11. septembra 1944. godine. Bio je pisac širokog zahvata: romansijer i pesnik, aforističar, esejista i scenarista. Studirao je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a potom dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Ta dvostruka „škola“ lepo objašnjava zašto su mu rečenice čitljive i „scenski“ žive.

Najčitaniji je po knjigama koje su dobile svoj drugi život na sceni i ekranu. „Lajanje na zvezde“ je roman o mešavini treme, ljubavi i nestašluka koja obično stane u nekoliko školskih hodnika. Kada bi Radičevićevi stihovi iz „Đačkog rastanka“ ili Radovićeva krilatica da je od kolevke do groba najlepše đačko doba, mogli da stanu u film, to bi svakako bilo Lajanje na zvezde. Iz romana nastaju predstave, a zatim i film. Vitezović je potpisan i kao autor romana i kao scenarista filmske verzije.

Drugo njegovo „evergrin“ delo je „Šešir profesora Koste Vujića“ — topla, šeretska priča o profesoru-ekscentriku i njegovim đacima, onom tipu knjige koji se poklanja kao podsetnik da su i ozbiljno znanje i radost života mogući u istoj učionici. Po romanu je Zdravko Šotra snimio film, potom i seriju.

Pored proze, Vitezović je ostavio dubok trag na televiziji. Kao scenarista serije „Vuk Karadžić“, radio je na ambicioznom, višegodišnjem projektu koji je uz dosta istraživanja i terenskog rada pretvorio biografiju reformatora jezika u veliku televizijsku priču.

Pisao je i aforizme — kratke, britke i često vedre po tonu, objavljivane u satiričnim glasilima; to je ona linija njegovog opusa u kojoj se najviše čuje duh novinskog teksta.

Što se nagrada i priznanja tiče, dobijao je i dečje i „odrasle“ književne nagrade (među ostalim priznanja Zmajevih dečjih igara i Zmajev pesnički štap), što sugeriše koliko je prirodno prelazio iz jedne publike u drugu.

Milovan Vitezović je ostao dokaz da je i u modernom svetu, i u modernom vremenu moguće kroz umetnost, kulturu i jednu pristojnost doći do srca velike publike.

Naslovna fotografija: Wikipedia/Milovan Vitezović