Jedna od najčešćih floskula koju možemo čuti prilikom prenosa sportskih događaja, ili u malobrojnoj, i uglavnom nekvalitetnoj, srpskoj sportskoj štampi, jeste ona o tome kako ne treba mešati sport i politiku. Ta milion puta izgovorena glupost obično se stavljala u kontekst problema domaćeg sporta, najčešće fudbala, a kao primer dobre prakse uzimala su se najkvalitetnija evropska takmičenja (Liga šampiona i Evroliga), u kojima se sve događalo „samo na terenu“.
Početak 2022. godine i sukob u Ukrajini potpuno je promenio tok istorije. Za ove 4 godine svet je ušao u potpuno neočekivanu fazu, i mnoge su se istine ogolile. Istina ljudima nikako nije prijatna. Događaji u protekle 4 godine mnogima su pomogli da „otvore oči“, ali to otvaranje jeste bilo poprilično bolno, pogotovo za zaljubljenike u sport.
U svetlu najnovijeg rata na Bliskom istoku, i očiglednog kršenja međunarodnog prava od strane SAD-a i Izraela, još jednom se dokazalo da sport odavno nije mesto gde pobeđuju pravda, istina i fizičko umeće.
Svedoci smo da se pojedinim klubovima, zbog novčanih i drugih interesa, debelo „gleda kroz prsta“. Dvostruki aršini nisu više izuzetak, već pravilo, a „glasno ćutanje“ najbitnijih sportskih organizacija jeste zvanična politika istih.
Tako su klubovi iz Izraela zbog sukoba u Gazi proveli više od godinu u Beogradu, Sarajevu, Podgorici, dok ruski klubovi ne igraju najelitnije košarkaško takmičenje Starog kontinenta već 4 i po sezone, i izbačeni su po hitnom postupku, iako je jedan od njih (CSKA Moskva) suvlasnik Evrolige. Isti je primer i sa ruskim klubovima i reprezentacijom u okviru UEFA-e i FIFA-e.
Interesi danas opet preovlađuju. Osim klubovima iz Izraela, formula za igranje se traži i Dubaiju (verovatno zbog arapskih miliona), pa tako Partizan nije odigrao utakmicu prošlog kola u Evroligi. Ovde se valja zaustaviti, jer je tema mnogo šira od kratkog formata koji je predviđen za „Sportski četvrtak“.
Rat je najmonstruoznija i najgora izmišljotina čovekova. Ipak, do nedavno smo verovali da je sport kontrateža ratu. Bili smo ubeđeni da je sport izmišljen kako bi ljudi svoj takmičarski gen ispoljavali na najzdraviji način. Verovali smo da je sport važna dopuna našeg emocionalnog života, kako je to poetično govorio Duško Radović. Prvi meseci ove godine udarili su nam šamar. Sport zvanično to više nije, i postavlja se pitanje potrebe za praćenjem istog. Interesi su svuda umešali svoje prljave prste, i samoproklamovane „elite“ su uspele da nam ogade sport u potpunosti.
Naslovna fotografija: Guliver
