Često, mi sami, u potrazi za nečim lepim uzvišenim ili svetim, gledamo daleko i tražimo daleke I strane destinacije radi ispunjenja. Nismo svesni kakvim lepotama raspolaže naš kraj I na koje sve načine možemo uživati u njemu. Ne marimo mnogo na kojoj I na kakvoj zemlji smo odgajani.

 Na samo nekoliko kilometara od centra Leskovca nalazi se prirodna, kulturna i duhovna lepota našeg kraja, ali I cele naše države. Većina gradjana Leskovca čuli su za manstire koji se nalaze u moravskom kraju (Jašunja, Golema Njiva,…), ali samo mali broj je I posetio iste.

Pre nešto više od nedelju dana (20.1. po gregorijanskom, 7.1. po julijasnkom kalendaru), SPC i njeni vernici proslavljali su dan posvećen svetom Jovanu, tako da je baš sada prilika da bliže upoznamo naše gradjane sa istorijom  značajem samog manstira.

Manastir posvećen svetom Jovanu Krstitelju podignut je 1517. godine. Samu crkvu u središtu manastira podigao je Andronik Kantakuzin. Na tom mestu, gde je i sam manstir podignut u 16.veku nalazila se crkva iz perioda kada su Srbijom tek počeli da vladaju Nemanjći. Neka kasnija arheološka istraživanja ukazuju da se na obroncima Suve planine nalazila crkva još iz perioda kada je te prostore držalo Romejsko Carstvo (Vizantija).

Što se tiče same znamenite porodice Kantakuzin, poznato je da su bili u bliskim rodbinskim odnosima sa despotskom lozom Brankovića, tako da se manastir može uvrstiti i u jednu od poslednjih zadužbina povezanih sa srednjovekovnim srpskim vladarima.

Najstarije sačuvane freske u samom manastiru datiraju iz 1524.godine freskopisac ovih monumentalnih dela bio je izvesni Petar iz Sofije. Ove freske nalaze se u naosu. Freske iz srednjeg dela crkve nešto su mladje I datiraju iz 1584.

Dobro je poznato da već u 15.veku Turci zauzimaju ova podnevlja. Tako da i ne čudi da je manastir više puta uništavan I skrnavljen. Manastir biva ponovo obnovljen 1693.kada dobija i novi živopis koji je gotovo potpuno prekrio stari. Autori novog živopisa bili su Roman I pop Živko.

Najmladja freska datira iz 1902.godine kada je Jakov freskopisac iz Velesa sa sinom Đorđem  ispravljao, od vremena već nagrižene freske, ali su zadržali prvobitnu kompoziciju. 20.vek predstavlja turbulentno vreme u životu samog manastira. Manastir je postradao u Prvom svetskom ratu, ali I počeo da se obnavlja posle istog dolaskom ruskih monaha proteranih od strane komunista. Dolaskom komunista na vlast u Srbiji, kao I svakoj svetinji gubi se svaki značaj.

Današnji izgled hrama je zapanjujuć. Na samom ulazu je velika kapija sa zidinama koje podsećaju na srednjovekovne ulaze u grad. Sa desne strane nalazi se mala drvena crka, novijeg datuma, kao I prostorije u kojima borave sami monasi. Sa leve strane nalazi se zvonik koji je visok nekoliko metara na kom se nalazi I vidikovac koji pruža pogled duž cele Leskovačke kotline. Sve vreme postoji lagani pad koji void direktno do “glavne” crkve. Smerna, hrišćanska, monaška, sa ulazom nešto manjim od dva metra, crkva asocira na prvobitne hrišćanske bogomolje. Ono što oduzima dah na prvi pogled jeste to što je crkva jedna od retkih koja je oslikana spolja. Duž cele četvorougaone osonove, na starim kaljavim zidovima nalaze se likovi najvećih svetitelja. Ako pažljivije pogledate I dalje se primećuju tragovi turske ruke. Ono što su karakteristično Turci radili srpskim crkvama to je “vadjenje” oči svetiteljima. Na nekim od fresaka su oči ispravljene ali I dalje postoje rupe na tim mestima.

 Tek kada se vidi I oseti sam manastir može da se shvati kolika je njegova vrednost. Leskovčani treba da budu zahvalni što se jedna takva svetinja nalazi na deset minuta vožnje od centra grada.

Niko nas neće naučiti patriotizmu do nas samih.Često se patriotizam uzima kao loš termin ili ga pogrešno shvatamo. Jeste patriotizam braniti svoju zemlju ali treba biti patriota I u miru. Patriotizam je popravt ogradu u svom dvorištu, okositi livadu, sagraditi česmu, a posle tog posla uživati pod svojim suncem I na svojoj zemlji. Patriotizam je negovati svoju tradiciju, poštovati svoju veru I u našem slučaju, bar jedno godišnje, obići I pomoći svom manastiru.