Mnogo puta je na našem portalu bilo govora o dve svetinje u samom centru Leskovca – crkvi Odžakliji i Sabornoj crkvi posvećenoj Svetoj Trojici. Kako smo još uvek pod uticajem Božića, rešili smo da vam ove subote donesemo priču o trećoj leskovačkoj crkvi – crkvi Svetog Simeona Mirotočivog u naselju Dubočica.
Vrlo često možemo čuti da je Leskovac „Nemanjin grad“. Razlog tome jeste istorijska činjenica da je začetnik dinastije Nemanjić zapravo prvi uvrstio Leskovac, tadašnju Dubočicu, u sastav srpske države.
U žitijama svoga oca, Stefan Prvovenčani opisuje sporazum između romejskog cara Manojla i Stefana Nemanje na sledeći način:
„A kad ču bogoljubljivi car Manojlo iz Konstantinova grada o izvrsnoj čistoti i smernosti i krotosti ovoga nezlobivog, približiv se niševskoj strani, želeći ga videti posla po nj da dođe na viđenje. I on, pohitav, dođe k njemu. A kad ga ovaj ugleda, primi ga s carskom ljubavlju i poljubi ga. I, zadiviv se mudrosti ovoga junoše, odlikova ga carskim dostojanstvom i različnim darovima. I, odvojiv mu od svoje zemlje dade mu zvanu Dubočicu, govoreći: -Tebi bude i potomstvu tvojemu po tebi u vekove, ni s kim u zajednici, ni sa mnom, ni sa srodnicima mojim po meni.“
Smatra se da je Stefan Nemanja počeo da vlada ovim prostorima 1158. godine i od tada Dubočicu-Leskovac vezuje za Srbiju, kako i sam Manojlo kaže „u vekove“.
Stoga, logična je želja Leskovčana da se treća crkva posveti baš Simeonu Mirotočivom (monaško ime Stefana Nemanje). Inicijativu za izgradnju hrama građani su podneli još sredinom devedesetih godina prošlog veka. Crkva je krenula sa izgradnjom 2005. godine, a pre nekoliko godina počela je i sa bogosluženjima.
Povod za objavu ovog teksta nije samo Božić, već i unutrašnje oslikavanje ovog svetog hrama. Veći deo crkve je potpuno oslikan, a nju danas krasi i nekoliko veličanstvenih mozaika. Ova „Leskovačka subota“ jeste i poziv vama, poštovani čitaoci, da posetite sveže oslikanu lepoticu na zapadnoj obali Veternice, te da se uverite da s pravom nosi epitet malog Hrama Svetog Save.
