Kažu da pisac živi onoliko koliko živi njegovo delo. Neki književni spisi dobijaju na značaju zbog stila, autora, istorijskog konteksta, autentičnosti. Ipak, najznačajniji kriterijum za ocenjivanje neke knjige kao vanvremenskog remek-dela, jeste upravo vanvremenska aktuelnost teme. Ta proročka sposobnost, književnike izdvaja od ostalih umetnika. Svojim poimanjem sveta, svojim intelektualnim sposobnostima i pisanjem, velikani pisane reči su u stanju da komoniciraju sa budućnošću i da istu upozore na potencijalne opasnosti.
Majstor komunikacije sa budućim pokolenjima bio je Erik Artur Bler, mnogima poznatiji pod imenom Džordž Orvel. Kao uvertiru danu njegovog rođenja, koji će se obeležiti prekosutra, donosimo kratak osvrt na lik i delo čuvnenog engleskog pisca, novinara i esejiste. Rođen je 25. juna 1903. godine u Motihariju, u Britanskoj Indiji. Pseudonim Džordž Orvel počeo je da koristi tridesetih godina prošlog veka, kada je započeo ozbiljniju književnu karijeru.
Nakon školovanja na Itonu, služio je u britanskoj kolonijalnoj policiji u Burmi. Iskustva stečena tokom boravka u kolonijama snažno su uticala na njegovo političko i društveno opredeljenje, pa je postao oštar kritičar imperijalizma i nepravde. Po povratku u Evropu živeo je među siromašnima u Londonu i Parizu, nastojeći da iz neposrednog iskustva upozna život najugroženijih društvenih slojeva.
Orvel je bio dosledan borac protiv svih oblika totalitarizma. Tokom Španskog građanskog rata pridružio se republikanskim snagama koje su se borile protiv generala Fransiska Franka. Ratna iskustva dodatno su učvrstila njegova politička uverenja i oblikovala njegov književni rad.
Najveću slavu stekao je romanima „Životinjska farma“ (1945) i „1984“ (1949). „Životinjska farma“ kroz priču o životinjama na farmi prikazuje kako revolucije mogu da skrenu sa svojih prvobitnih ideala i prerastu u diktaturu. Roman „1984“ predstavlja mračnu viziju društva u kojem država kontroliše svaki aspekt života građana, nadzire njihove postupke i manipuliše istinom. Pojmovi poput „Velikog Brata“ i danas se koriste kao simboli političkog nadzora i ograničavanja slobode.
Pored romana, Orvel je napisao veliki broj eseja i novinskih članaka u kojima se bavio politikom, društvom, književnošću i jezikom. Posebno je isticao važnost jasnog i iskrenog izražavanja, smatrajući da se jezik često koristi kao sredstvo političke manipulacije, što jasno pokazuje u „osamdeset i četvrtoj“, uvođenjem pojma novojezika.
Džordž Orvel preminuo je 21. januara 1950. godine u Londonu od tuberkuloze. Iako je živeo svega 46 godina, ostavio je dubok trag u svetskoj književnosti, i možemo mirne duše reći da je Orvel naš savremenik, te da bi ga neki „liberalni“ krugovi kod nas, danas, zasigurno proglasili teoretičarom zavere. Takav epitet bi samo potvrdio tačnost njegovog pisanja i uspeh manipulacije Velikog brata.
Naslovna fotografija preuzeta sa Vikipedije.
