Za sedamdeset godina svog postojanja, kako je predstavljeno u ovom serijalu, rock muzika je prošla na više načina u muzičkom smislu kroz mnogostruka istraživanja i izražavanja, ali je tematski što se tiče ukazivanja na ekološke probleme ostala dosledna svom načinu izražavanja. Tematski jasna, komunikacijom usmerena i porukom kritična. Više od toga ne možemo da očekujemo, jer je rock muzika bila i ostala samo umetnička manifestacija kulture.
THE BEATLES – SA NJIMA NIŠTA VIŠE NIJE BILO ISTO (2)
U muzičkom smislu sve je počelo i pre pojave liverpulske četvorke, ali sa njima ništa nije bilo isto kao pre. Bitlsomanija koja je zahvatala mlade poklonike nove muzike postala je kulturni obrazac nečeg novog. Ali ono što se odigralo 4. marta 1966. godine preraslo je u globalni kulturni šok. Tog dana je nedeljnik London’s Evening Standard objavio intervju sa članovima već mega popularne grupe –The Beatles. Sve bi bilo zaboravljeno da Džon Lenon nije rekao:
“Hrišćanstvo će proći. Smanjiće se i nestati. Ne treba da se svađam oko toga – u pravu sam i pokazaće se da sam u pravu. Mi smo trenutno popularniji od Isusa. Ne znam šta će prvo nestati – rokenrol ili hrišćanstvo. Isus je bio u redu, ali njegove pristalice su slabe i obične.”
Intervju nije izazvao nikakve reakcije u Velikoj Britaniji, ali dan nakon toga objavljen je u jednom američkom tinejdžerskom magazinu sa naslovnom stranom: “Ne znam šta će prvo nestati – rock'n'roll ili hrišćanstvo”.
Onda su širom, tada puritanske, Amerike izbili protesti protiv turneje na koju je grupa trebalo da krene. Pojedine radio stanice prestale su da puštaju njihove pesme i javno se ograđuju od takve vrste muzike, a bilo je i slučajeva javnih lomljenja i spaljivanja ploča. Zloglasni Kju Kluks Klan, “čuvari” bele Amerike, čak su javno pretili smrću članovima grupe ukoliko se usude da kroče u Ameriku. Protesti su se proširili i na Meksiko, a pesme Bitlsa službeno su zabranjene u Španiji i Južnoj Africi. Džon Lenon se izvinio svim hršćanima kojima je povredio osećanja i rekao da je njegova izjava “istrgnuta iz konteksta”.
Vatikan je četrdeset i dve godine kasnije odlučio da Lenonu oprosti ovu izjavu. U svom listu “L'Osservatore Romano” (novembar 2008) objavio je da ta izjava “sada deluje više kao hvalisanje britanskih mladića iz radničke klase koji pokušavaju da se izbore sa naglim globalnim uspehom”. Ova zakasnela izjava govori i o paradoksu novog doba - bitlsomanija je bila finansijska potpora britanskoj imperiji podržanoj američkom muzikom u interpretaciji engleske radničke mladeži. O velikom komercijalnom uspehu grupe The Beatles povoljno se izrazio Ser Alek Daglas Hjum engleski premijer (1963-1964) rečima da je to “izuzetno važan doprinos stabilnosti našeg platnog prometa”.
Do kraja šezdesetih godina završila se prva muzička etapa rock istorije u okviru koje su se zahvaljujući muzici mogli daleko čuti glasovi sa margine društva, toliko daleko da je jedan festival stigao najdalje – u istoriju. Tri dana u avgustu 1969. godine zauvek su otišla u nezaborav tako što je festival u Vudstoku održan na jednoj američkoj farmi od 240 hektara promenio svetsku muzičku scenu uz nastupe legendarnih rock izvođača. Prisustvovalo je više od 400.000 mladih ljudi od kojih 300.000 nije platilo ulaz, a ukupan broj posetilaca bi verovatno bio i veći da nije bilo neverovatnih gužvi u saobraćaju. Festival je bio zenit jednog vremena, jedne generacije i ostavio je duboke tragove na muziku i kulturu uopšte. Muzika sa festivala objavljena je prvo na trostrukom LP albumu, a kasnije su objavljena još tri albuma (drugi 2LP, treći 3LP i četvrti 2LP).
Pred obeležavanje pola veka jubileja održavanja festivala “tri dana mira i muzike”, na inicijativu Muzeja Betel Vuds (The Museum at Bethel Woods and Bethel Woods Center for the Arts) osnovanog 2008. godine u gradiću Betel nadomak istorijskog lokaliteta festivala, arheolozi sa državnog Univerziteta Bingamton u Njujorku započeli su 2018. godine istraživanje na ovom lokalitetu. Kakvu ulogu može odigrati arheologija u očuvanju i tumačenju nasleđa i duha muzičkog festivala održanog 1969. godine? Inicijativa iz muzeja je potekla da bi se dali odgovori na određena pitanja. Muzički i kulturološli dometi festivala su bacili u zapećak činjenicu o opštem organizacijskom haosu koji je nastao pred ljudskom navalom kada su porušene ograde i prestalo se sa kontrolom karata za ulaz. Ovo je imalo za posledicu da se umesto stotinak hiljada posetilaca, koliko su očekivali organizatori, na velikom prostoru oko bine slilo skoro pola miliona ljudi. Posle toliko godina nije se znao tačan lokalitet bine i drugih infrastrukturnih objekata. Hiljade drugačijih sećanja ne mogu biti pouzdan trag. Uostalom vic o nivou konzumiranja droge prepričavan ubrzo posle festivala sve kazuje. Govorilo se da ukoliko pričate da znate detalje festivala o učesnicima i repertoaru znači da niste bili tamo! Ideja je bila da arheologija popuni praznine u sećanju.
Pre festivala lokacija je bila deo privatnog poseda farme mleka i vratila se ovoj upotrebi posle nekoliko nedelja. Cilj istraživanja je bio da se otkriju fragmenti događanja – limenke, komadi staklene ambalaže, poklopci posuda i drugi artefakti od pre pola veka – i povežu u priču o onome šta se dešavalo na lokalitetu u ta tri dana.
Analizom je uspešno identifikovao 24 štandova i 13 drugih potencijalnih kulturnih obeležja na mikrolokalitetu poznatom kao Bindi Bazar (Bindy Bazaar). Direktorka projekta je povodom završetka arheološkog istraživanja rekla da je Bindi bazar bio važna kulturna znamenitost koja odražava duh festivala jer je to bilo mesto susreta gde su se odvijale transakcije – koje su uključivale trgovinu i trampu i neku vrstu kulturne interakcije. Kako je rekla to je bio “primer neformalnog, slobodnog duha kontrakulture”, a može se reći i duha hipi pokreta na svom vrhuncu. Kontrakultura koja je nastala pod okriljem rock muzike – filozofija dece cveća – je sadržala i načelo o životu u skladu sa prirodom. Ovo načelo i vreme u kome je održan festival u Vudstoku je na najbolji način prokomentarisala direktorica arheološkog istraživanja kada se osvrnula na obim otkrivenih artefakata rečima: “Na žalost, očistili su prilično dobro”. Misleći da su očekivali više “dokaza” u zemlji s obzirom da je lokalitet na slikama kada su učesnici otišli ličio na ogromno smetlište.
Znamo da su sedamdesete godine prošlog veka donele mnoge promene u svetu, a to su godine i prvih ekoloških problema. Kako su autori rock muzike reagovali na ovu društvenu stvarnost? O tome ćemo se upoznati u narednim nastavcima ovog serijala.
Nastaviće se